Насловна ПРЕПОРУЧЕНО Све што треба да знате о боровници: уџбеник

Све што треба да знате о боровници: уџбеник

560

ало је пољопривредних грана где наука и пракса остварују овако тесну повезаност, као што је то случај у воћарству. Воћарима су неопходна свестрана знања из физиологије, ботанике, екологије, агрохемије, како би имали теоретску основу за успешну практичну делатност. Гајење боровнице је упечатљив пример који потврђује ово правило. Само ако су сви фактори који утичу на производњу боровнице усклађени с агро- и помотехничким мерама, може се очекивати максималан или барем оптималан резултат, односно висок принос и добра зарада.

Чврста повезаност теорије и праксе важна је и како би грешке у гајењу боровнице биле сведене на најмању могућу меру. И најмањи пропусти у овој производњи (лош избор места, лоше земљиште, погрешан избор сорти, неправилна резидба, неблаговремена заштита, погрешно ђубрење итд.) тешко се отклањају, и то обично уз велика материјална улагања. Да бисмо то избегли, морамо посветити посебну пажњу образовању стручних кадрова. Битан догађај у том послу је појава научне монографије „БОРОВНИЦА – технологије гајења, заштите и прераде“ двојице наших еминентних аутора: проф. др Александра Лепосавића и др Дарка Јевремовића.

Светска знања оплемењена нашим радом

Књига је наишла на велико интересовање стручне и научне јавности и наших воћара. На добро посећеној промоцији у Градској библиотеци у Чачку, о њој су врло похвално говорили др Татјана Вујовић, др Тања Васић, др Бранко Поповић. И сâм сам честитао ауторима на врхунском монографском остварењу, у нади да ће ова монографија утицати на ширење засада боровнице у Србији и тиме оплеменити романтичне сеоске пејзаже и окућнице Србије.

Подсетио сам на то да је за експанзију воћарства у Србији у претходној деценији заслужно знање, удруживање у задруге и подстицајне мере републичких и покрајинских институција за нове технологије, прилагођене климатским променама. По знање се ишло у најразвијеније воћарске регије Европе и шире, али се стицало и на стручним предавањима, саветовањима, огледним пољима и у воћњацима широм Србије. Ипак, велики допринос у развоју воћарства у Србији имала је и стручна литература. Има га и данас, још је и увећан најновијим остварењем колега Лепосавића и Јевремовића.

Монографија „БОРОВНИЦА – Технологија гајења, заштите и прераде“ једна је од ретких монографија, казао бих и једина у Србији, а и шире, у којој су обрађени сви аспекти: од производње, прераде и пласмана. Написана једноставно, јасно и разумљиво.

С обзиром на садржину и начин излагања материје, корисно ће да послужи и свима који чине прве кораке у производњи ове веома перспективне и акумулативне воћне врсте. Монографија је настала због великог интересовања произвођача боровнице, научне и стручне јавности, ђака и студената пољопривредних школа и факултета.

Стандардизоване процедуре за врхунске резултате

Овде на једном месту налазимо све што свет зна о технологији производње и прераде боровнице. Посебна пажња поклоњена је најновијим технологијама у минералној исхрани и заштити од паразитарних обољења и штеточина, производњи боровнице у заштићеном простору-полутунелима, гајењу боровнице у саксијама, као и производњи по интегралном и органском концепту.

Аутори наводе да се у производњи садног материјала боровнице примењује искључиво вегетативно размножавање:

размножавање зрелим резницама

размножавање зеленим резницама и културом ткива.

Описали су детаљно сорте високожбунасте боровнице, дајући помолошки опис с позитивним и негативним сортним комплексом особина. Посебно су анализирани природни-агроеколошки услови (однос према клими и земљишту као о орографски чиниоци и положај), као и остали услови који су неопходни за за комерцијално и рентабилно гајење боровнице.

Истичући колико је, поред технологије, веома важан фактор тржиште, износе илустрацију: на кванташкој пијаци у Београду 2018. године плодови сорте боровнице Дјук између 4. и 11. јуна имали су цену 6,8 евра, касније цена пада, да би 16. јула била око 3,4 евра и касније нешто мање расте. После Марока – април месец, Шпаније – мај, Португала, долази јун, када се Србија појављује на тржишту, док не стигне боровница из Немачке и Пољске.

У Монографији су детаљно описане све врсте засада – аматерски засади и производно-комерцијални засади. Наведене су све операције код припреме за подизање засада боровнице – избор земљишта и положаја за подизање засада, организација земљишне површине, припрема земљишта за садњу, избор система за гајење боровнице, избор сорти и садница, израда плана засада и садња боровнице.

У поглављу о заштити засада боровнице аутори наводе најчешће гљивичне, бактеријске и вирусне болести, са детаљном препоруком заштите од ових болести. Поред болести, наведене су и економски најзначајније штеточине боровнице, без обзира на то да ли их има у Србији или не. На крају овог поглавља наведен је оријентациони програм заштите боровнице од болести и штеточина где, према њиховој препоруци, треба урадити осам заштитних прскања против проузроковача болести и штеточина. У овом поглављу посебно је обрађен сегмент сузбијања корова у засадима високожбунасте боровнице и наведени хербициди за примену преко земљишта и примену на изникле корове, што има велики практични значај за воћаре.

Према ауторима, за подизање плантаже од једног хектара боровнице треба одвојити око 44.175 евра. Можда оно што би требало ставити у следећем издању јесте рентабилност производње и – када се враћају уложена средства. Ово занимљиво штиво чини посебним још један детаљ: календар радова у засаду боровнице у периоду мировања и периоду вегетације

Изузетно хранљива и лековита

Говорећи о употребној вредности боровнице, аутори наводе да плодови боровнице поседују изузетно хранљива и лековита својства. По својој биолошкој вредности плод боровнице спада у најквалитетније животне намирнице – висок садржај угљених хидрата, минералних материја, витамина, каротеноида и полифенола. Са здравственог аспекта, нарочито је значајан висок садржај калијума и магнезијума, који смањују ризик од настанка срчаних болести, док антиоксиданси помажу у борби против слободних радикала и на тај начин утичу на сузбијање канцера.

Интерес страних инвеститора

– Близина европског тржишта и добра саобраћајна повезаност као и природне погодности, основни су разлози зашто се, осим домаћих произвођача и инвеститора, за улагање у овај вид агробизниса у Србији интересују и стране компаније и инвестициони фондови – наглашава др Татјана Вујовић. – Поред стимулативног утицаја извозног тржишта и недовољно снабдевеног домаћег тржишта, на повећано интересовање за подизањем високоинтензивних засада боровнице утиче и висока велепродајна цена производа. Међутим, подизање засада суочено је са бројним непознаницама, почевши од одабира локалитета, припреме земљишта за садњу, одабира сорти и садног материјала, до технологије гајења и нарочито заштите ове врсте воћака. Управо ова монографија систематичним приступом даје значајан допринос у обогаћивању постојећих и стицању нових знања о томе.

ДР АЛЕКСАНДАР ЛЕПОСАВИЋ, СТРУЧЊАК ЗА БОРОВНИЦЕ

Велика зарада само уз  велику бригу и улагања

Српски воћари у последње време све се више окрећу боровници. На питање које су области у Србији најпогодније за садњу боровнице и ко се најчешће одлучује за садњу, пошто су улагања прилично велика, др Александар Лепосавић, један од наших највећих стручњака за ову врсту, одговара да се боровница лепо гаји свуда сем у неким деловима Војводине, где има проблема не само због неповољног састава земљишта, већ и због воде.

– Посебан проблем у Војводини представља квалитет воде за заливање, пре свега њен састав у коме пХ вредност и електропроводљивост далеко превазилазе оптималне вредности за боровницу – каже др Лепосавић. – То умногоме компликује производњу и разлог је појаве физиолошких проблема код читавих засада. Поред тога, корекција и довођење воде за заливање на оптималне вредности за биљке вишеструко поскупљује производњу, и то је оно што сви произвођачи, а не само боровничари у Војводини, морају знати.

Већи део наше земље погодује гајењу високожбунасте боровнице.Уз уважавање осталих предуслова, произвођачи највећу пажњу треба да посвете обезбеђењу довољних количина квалитетне воде за заливање. Такође, земљиште, његова киселост и састав и најзначајније од свега механичке карактеристике земљишта, основни су елементи који одређују и начин производње.

– Почетак гајења боровнице у нашој земљи није био лак. Од седамдесетих година прошлог века до данас, било је више покушаја увођења у производњу, али су резултати изостајали због више разлога, од којих су основни непознавање биолошких карактеристика и технологије гајења високожбунасте боровнице. У то време, а врло често се и данас чује, сматрало се да је основни предуслов за гајење боровнице кисело земљиште. А није тако! Боровница успева на лаким (песковитим и песковито-иловастим земљиштима) која су добро дренирана и са добром аерираношћу. Садржај праха и глине у земљишту не треба да прелази више од 20%. Тешка и глиновита земљишта са слабим дренажним особинама нису погодна за узгој боровнице – поручује наш саговорник.

Високожбунаста боровница се може гајити у огледним, аматерским и производно комерцијалним засадима, каже др Лепосавић и додаје да потенцијални боровничари морају да знају да је то је једна од најскупљих инвестиција у воћарству и да од квалитета и свеобухватности припреме зависи у највећој мери да ли ће се исплатити. Инвеститори у производњу боровнице су, каже, најчешће остварени људи из других делатности који имају средстава за просечну цену коштања заснивања модерног засада уложе од 45 па и 60 хиљада евра по хектару. Висина инвестиције уозбиљује читав приступ свему овоме и због тога су потенцијални инвеститори далеко више информисани у односу на инвеститоре у друге видове производње.

– Припреме за подизање засада обухватају избор земљишта и положаја за подизање засада, организацију земљишне површине, припрему земљишта за садњу, избор система за гајење боровнице, избор сорти и садница, израду плана засада и садњу боровнице.Било какав пропуст или импровизација доводе до сушења појединачих биљака или пропадања читавих засада, а чешће изостаје адекватан принос, чиме се губи и економска рачуница произвођача.

Боровница се у нашој земљи најчешће сади у канале (ровове) и на лејама (банковима). Последњих година у свету и код нас се ова воћна врста све више гаји у саксијама. Овај начин гајења је највише заступљен у случајевима када власник или инвеститор нема довољно земље или је земљиште сувише неповољног механичког састава.

– У нашој научној и стручној јавности врло често се за овај начин гајења користи термин хидропонско гајење што, имајући у виду примењену технологију, није исправно јер се не контролишу сви елементи који су саставни део оваквог вида производње. У поређењу с класичним начином гајења ове воћне врсте, постоји неколико предности саксијског гајења: олакшано је заливање и прихрана, омогућено је постизање веће густине склопа (већег броја) биљака, олакшана је заштита од болести, штеточина и корова, олакшана је манипулација и могућност пресељења биљака на другу локацију – каже др Александар Лепосавић. – Насупрот предностима, вишегодишња искуства из праксе указују да овај начин производње има и бројне недостатке, од којих су најзначајнији заостајање у развоју, стагнирање и пропадање биљака због премалих саксија, а тиме и недовољне количине супстрата.Осим тога, увећава се могућност стварања услова за довођење биљака у стање физиолошког стреса услед прекомерне или премале количине влаге, због могућности прегревања и смрзавања супстрата и због прекомерног додавања хранива и токсичног дејства вишка хранљивих макро- и микроелемената.

Ко хоће да гаји, нека прво прочита

Квалитет и значај ове књиге огледа се у чињеници да су аутори детаљно описали најзначајније проузроковаче болести и штеточине које могу да изазову значајне економске губитке на боровници у свету – истиче између осталог др Тања Васић. – Зашто је ово значајно за Србију? С обзиром на то да се велике количине садног материјала увозе, постоји ризик од уношења проузроковача болести и штеточина на боровници, који до сада нису утврђени у Србији. Из тих разлога, ова књига нам омогућава да на једном месту нађемо потребне информације о могућим проузроковачима болести и штеточинама на боровници.

Аутори су приказали и организацију заштите боровнице од болести и штеточина, као и заштиту боровнице по органском поступку. Они на доста места истичу на шта произвођачи приликом заштите својих засада треба да обрате пажњу и тиме адекватно спроведу ову операцију. На крају, моја препорука је да свако ко има у плану да гаји боровницу, најпре прочита ову књигу и тако зна шта га очекује.

Величину засада произвођачи одређују према могућностима, пре свега финансијским, каже наш саговорник. Оптимална величина засада и допунски извор прихода за окућничко гајење износи око 10-ак ари. Сасвим је другачија ситуација са људима који желе да им производња боровнице буде основно занимање, код којих величина плантаже мора бити далеко већа.

Боровница је домаћин бројних проузроковача болести и штеточина које могу проузроковати мање или веће економске штете, а понекад довести и до пропадања засада.

Од гљивичних болести су најприсутније сива трулеж боровнице, монилија, пламењача изданака боровнице, пепелница, рђа боровнице, пегавост лишћа, рак изданака боровнице и трулеж корена боровнице. Код боровнице је описано неколико бактеријских болести. Најчешће и економски најзначајније проузрокују Pseudomonassyringae и Agrobacteriumtumefaciens. Америчка високожбунаста боровница домаћин је бројних вируса и вирусима сличних организама. Вируси се преносе путем зараженог садног материјала и различитим векторима (инсекти, гљиве и нематоде). Од бројних вируса који су описани на боровници, у Србији је потврђено присуство вируса црвене прстенасте пегавости боровнице и вируса мозаика боровнице – каже др Лепосавић и додаје да су најзначајније штеточине боровнице биљне ваши, лисна галица боровнице, трешњина оса, рутава буба, азијска воћна мушица и друге. Такође, птице могу нанети значајне штете у засадима боровнице. Он поручује да је основна мера спречавања ширења и контроле болести -производња и коришћење здравог садног материјала.У заштити од болести и штеточина у нашој земљи доминатан је такозвани интегрални концепт, у коме се контролисано примењују дозвољена средства и препарати.

А питање дозвољених препарата доводи нас и до све траженије органске производње.

– Тржиште боровнице у свету се заснива на конвенционалној односно интегралној производњи, уз константан раст тражње за органском. С обзиром на то да и интегрална и конвенционална производња имају проблеме с адекватном заштитом од болести и штеточина, ти проблеми су још израженији код органске, уз чињеницу да је зато и принос у овој производњи мањи. У сваком случају, органска производња расте код нас и у свету, не само боровнице и то је оно на чему треба радити и ради се на томе¢

Књига се може купити код аутора поузећем или у боље снадбевеним пољопривредним апотекама. Цена књиге је 3.000 динара плус ПТТ трошкови.

Контакт телефон: 064 91 50 511

Е mail:

aleksandarleposavic@yahoo.com

Подстаћи домаћу производњу садног материјала

Технологија гајења боровнице у Србији се креће у два правца. На једној страни су произвођачи који ову производњу унапређују кроз укрупњавање површина, правилну примену свих агро- и помотехничких мера (исхрана, заштита, берба), увођење система за наводњавање, противградних мрежа, што доприноси постизању све већих приноса и бољег квалитета плода, али је број оваквих произвођача јако мали. На другој страни су произвођачи који због својих година и слабог економског стања не улажу довољно у негу, па тако добијају све мање приносе и слабији квалитет плода. Док се код првих приноси крећу и преко 15 тона по хектару, код других су они доста ниски и износе око 7 до 8 т/ха. Имајући у виду да боровница може да постане стратешка воћна врста у Србији, ресорна министарства за пољопривреду и науку требало би да финансирају пројекат који би покренуо производњу садног материјала боровнице у Србији. Мерама економске и аграрне политике (подстицајним средствима, кредитном, пореском и царинском политиком) треба стимулисати подизање засада са савременом технологијом.

Већи извоз боровнице него суве шљиве

Аутори истичу значај и место боровнице у укупној светској производњи воћа, као и значај у воћарству Србије. Наводе да је у последњој деценији начињен велики помак у погледу интензивирања технологије производње. У Србији се високожбунаста боровница гаји на око 2.500 хектара, с тенденцијом раста производње. Производња је углавном концентрисана у западној и северозападној Србији и делимично у неким деловима централне Србије. Први комерцијално значајан засад високожбунасте боровнице подигнут је је на имању Љубише Милојевића у Ступчевићима код Ариља. Реч је о производњи углавном сорти Дјук, Блукроп, Озаркблу, Нуи и Река. Велике плантаже боровнице подижу се и у Војводини, иако агроеколошки услови не одговарају за ову воћну врсту. Боровница се у свету гаји на 135.338ха, са годишњом производњом од 655.000 тона. Највећи произвођач је Америка, која даје око 43%, затим Чиле са 21% и Канада са 12% укупне светске производње боровнице. У Европи највећи произвођач је Шпанија са 5% и Пољска са 3% светске производње.

Из Србије 2019. године извезено је око 1.226,6 тона боровнице, у вредности од 7,3 милиона евра, по просечној цени 5,95 евра. Учешће у извозу је око 1,3 одсто. Од извоза свеже боровнице зарађено је више него од извоза суве шљиве (6,7 милиона евра).

Пандемија није зауставила продају

Изузев у организационом смислу где су произвођачи имали проблем како и на који начин да организују производњу током трајања ванредног стања, боровничари током пандемије нису имали проблем са пласманом. Поред раста тражње за плодовима боровнице, светско тржиште је имало и нагли скок раста тражње и других врста јагодастог воћа, свежег или у прерађеном стању и до данас постоји дефицит овог воћа на тржницама. Раст тражње и потрошње плодова боровнице у Србији и свету подстакнута је и бројним истраживањима и доказима о позитивном утицају коришћења плодова ове воћне врсте на имуни систем и здравље људи, као и на опште физичко стање корисника.