Број људи на свету непрекидно расте. Предвиђања су да ће нас до 2050. године бити чак 10 милијарди. Тако брзо растућа популација безусловно диктира појачане потребе за свим ресурсима, а производња хране мораће да порасте за чак 66% у односу на актуелну. Светска организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organisation – FAO) слави свој 75. рођендан, док се истовремено цео свет суочава са незапамћеном здравственом, али истовремено и друштвено-економском кризом.
У таквим приликама, не чуди што тема кампање која прати обележавање овогодишњег Светског дана хране „Гаји. Храни. Подржавај. Сви заједно. Наше акције наша су будућност” има за циљ да подигне колективну свест, да пробуди солидарност у људима, да покрене глобални активизам и удружено деловање свих појединаца, али и друштвених система.
Више од две милијарде људи и даље нема приступ довољним количинама здравствено безбедне хране. Чак 690 милиона људи у свету је гладно, 10 милиона више него у 2019. години, што указује на то да постоји озбиљан негативни утицај пандемије covid-19 на стање глади у свету. Око 70 одсто сиромашних у свету су управо они који се највише ослањају на пољопривредну производњу и природне ресурсе. Власници малих газдинстава производе чак око 80 одсто светске хране. Управо они најтеже су погођени последицама пандемије.
Иако је током последњих неколико деценија остварен значајан напредак у унапређењу пољопривредне производње, још увек неуравнотежени системи производње хране сада су пред новим изазовом. Глад, гојазност, деградација животне средине, рапидан губитак биодиверзитета, огромне количине хране које бивају бачене пре него што уопште стигну до велепродајних објеката, егзистенцијални и пословни проблеми произвођача и осталих радника у ланцу производње, тек су нека од питања која су, у доба пандемије и њом изазване економске девастације, само добила на важности.
Светски дан хране ове године, гласније него икад, позива на глобалну солидарност у циљу помоћи, пре свега најугроженијим популацијама, да се изборе с актуелном кризом. Државне институције свих земаља, приватни сектор, цивилно друштво и међународна тела морају да упрегну све расположиве снаге на обезбеђивњу довољних количина разноврсне и здравствено безбедне хране у циљу одржања живота на планети.
