Светски дан пчела обележава се 20. маја и овај датум нас подсећа на значај најважнијег опрашивача међу инсектима од којег зависи, веровали или не, сваки наш трећи залогај. Србија је прва земља у свету по броју кошница по глави становника.
Ниска цена и ниска потражња за медом
Како је рекао др мед. Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС),пчеларство у Србији је већ годину дана у тешким проблемима пре свега због веома отежаног пласмана меда.
– Што се тог аспекта тиче, који је пчеларима и најважнији, он је јако компликован, пре свега због рата у Украјини, али отежан пласман меда је узрокован и другим факторима, пре свега корона кризом и свим економским последицама које је она донела. Опала је куповна моћ становништа, пре свега Европске уније, која је деценијама била наш главни купац меда, и зато је дошло не само до пада цена, већ и до смањене потражње за медом. Зато смо се окренули арапском тржишту, тржишту Далеког истока. Практично отварамо нова тржишта, што је веома компликован процес који водимо још од августа прошле године, али смо успели да нађемо купце у арапским земљама и у Кини. На нашу молбу држава је максимално убрзала процес усаглашавања ветеринарског сертификата с Кином и надамо се да ће ускоро да крене извоз у ту земљу – рекао је Живадиновић за Добро јутро.
“Да се зна ко је прави пчелар, а ко фалсификатор”
Како је истакао наш саговорник, државна подршка прошле године била је највећа каква се памти.
– Прошле године само за субвенције по кошници нам је држава исплатила око милијарду динара. Међутим, ви знате за наше сумње да су бројке о бројевима кошница нетачне и управо сада припремамо предлог да се број кошница дода еАграру. Тако ћемо на једноставан, дигиталан начин решити сваку сумњу у број кошница, што ће се позитивно одразити на субвенције – истакао је председник СПОС-а.
Он наглашава да, поред те подршке, држава даје подршку и за куповину опреме за пчеларство у висини од 50% на део без ПДВ-а.
– Имамо подршку, али мораће да се добро прегледа систем. Увођењем додатка еАграру који предлажемо држави, а који је лако применљив, доћи ћемо до тога да ће се знати ко су прави пчелари, а фалсификаторе ћемо прогнати из наших редова. Систем који предлажемо омогућава потпуну следљивост меда. Ако неко сели пчеле на багремову пашу, он може имати багремов мед, ако неко сели на сунцокретову, може имати сунцокретов мед, али ако није селио, како он може имати тај мед? На тај ће начин и откупљивач морати из те базе да бира пчеларе, не може да откупљује оно чега нема. Не може пчелар који има 10 кошница да прода 10 тона меда, јер једна кошница не даје једну тону – казао је Живадиновић.
Угинућа пчела од глади у источној Србији
Тренутно су један од главних проблема климатске промене. Усред багремове паше имамо ниске температуре и кишу, која не само да омета пчеле да лете и доносе мед, већ омета биљке да луче нектар, а самим тим ће бити мања количина меда.
– Пчеле раде само део дана, никако да се склопи један цео дан да све буде како треба и да пчеле раде целодневно, што је некада било потпуно нормално. Данас пчела мора да отима од природе, ако жели да дође до пристојне количине меда. Овој ситуацији пчелари морају да се прилагоде. Спремамо стратегију за борбу против климатских промена, не можемо измислити топлу воду, али оно што можемо јесте да научимо пчеларе да се много озбиљније баве пчеларством – рекао је наш саговорник.
Проблем с климатским променама евидентан је у овогодишњој багремовој паши. Према речима нашег саговорника, она је ове године веома погођена климатским променама, односно, веома лошим временом.
Имамо делове Србије где багрем цвета већ неколико дана а уноси су веома слаби. Имали смо угинућа од глади у источној Србији. Багрем је процветао, али не може да меди, време му не дозвољава. Према томе, ситуација је заиста незгодна. Имамо крајеве Србије где је јуче био веома добар дан за унос меда, али ево данас ће пчеле све што су јуче унеле појести. Сад су пчелиња друштва јака, имају велика легла, троше велике количине меда дневно, и по килограм и по – истакао је Живадиновић.
Међутим, како истиче, проблем су и све већи трошкови пчеларења. Инпути у пчеларској производњи су огромни. Све је почело с корона кризом која је оставила дубоке последице, а рат у Украјини је довео до тога да се све отежа и све поскупи.
– Израчунали смо да су улагања у пчеларству поскупела за око 80 посто, а са друге стране мед је појефтинио, тако да сада није нимало лако бити пчелар и издржати – рекао је председник СПОС-а.
Тања Пролић
