Званично први овогодишњи свињокољ одржан је у етно селу „Тигањица“ у селу Стајићево надомак Зрењанина. Зором су домаћини устали како би подложили ватре за спремање гулаша, разних супа, кувања меса за кобасицу, за чварке, како би све било спремно кад гости из Београда, Зрењанина, Панчева нагрну. И било их је. Од поднева кроз „Тигањицу“ се једва могло проћи. Сви су се гурали да виде како се праве и пуне беле кобасице „мајушке“, како мајстор оштрим танким ножем сече пршуту као да кроз путер пролази, како се панглује сланина и качи на менгеле, како се месо сече и припрема за даљу обраду. Наравно, све ту уз врућу ракију која се у дворишту кувала и делила свакоме ко је пожелео, музичаре јер без њих не може, и насмејане и одлично расположене домаћине.
– Власници „Тигањице“ живе, углавном овде, на имању, па су одлучили да као и сваке године организују свињокољ. Дошли су и из Београда, Зрењанина, Панчева, из околине – прича љубазна конобарица док доноси добру домаћу виљамовку. Испред ресторана на тезгама, изненађени новембарском хладноћом, мали произвођачи нуде своје производе. Било је ту и пршуте, беле сланине од мангулице, печених сирева, козјих сирева и јогурта, сушеног парадаиза у теглама у маслиновом уљу, свих могућих домаћих сокова и наравно, незаобилазних војвођанских слаткиша од штрудле са маком, преко пужева са орасима до салчића који су се топили у устима. Колико год да сте пробирљиви, нешто сте могли наћи. Ако ништа друго оно бар добру песму, која гађа право у срце и греје у хладном дану.
Текст и фото: Драгојевић Зорица
