Из „Креативне кухиње“ настале у Новом Саду искључиво се шире мириси традиционалних колача спремљених по рецептима извучених из фијока креденаца домаћица које су их правиле ручно, без миксера и савремених рерни. У њих је увек била умешена огромна количина љубави према породици.
Када је Драгана Јовановић размишљала којим послом ће се бавити схватила је да су модерне ствари свеприсутне, а да о традицији мало ко размишља.
-Традицију треба сачувати, а како сам ја из Новог Сада одлучила сам да то буду старински војвођански колачи – ванилице, шапице, бакини колачи, куглофи, ораснице, медењаци… Немам много врста колача али имам све оно што људи највише воле, оно што их враћа у детињство, подсећа на мајке и баке. Само то радим и само то и желим да радим, са осмехом на лицу прича Јовановићева.
Своје ситне и оне мало крупније колаче Драгана продаје на Ноћним базарима у Новом Саду, Београдским маркетима и свим манифестацијама посвећеним традиционалној храни.
-У данашње време сви би радије да купе ове колаче него да их сами праве. За мене је то одлично. Прве колаче направила сам по рецептима из прабабине свеске и одмах рекла: „Да, то је тај укус“. Оно што је карактеристично за све моје колаче је да је њихов главни састојак свињска маст. Дакле, током поста ови колачи се не праве и не једу. Тако је било накада, каже Драгана.
После покушаја да се уместо свињске масти користи маргарин Јовановићева је схватила да се не добијају ни традиционални укус и карактеристичан мирис. Због тога о маргарину више и не размишља.
Један сланиш посебно осваја срце и чула. То су старинске погачице са сиром за које је потребно 250 гр путера, исто толико сира и 250 гр брашна. Рецепт крајње једноставан.
-Али, постоји цака која име везе са сиром и ферментацијом теста. Тесто треба да одстоји минимално 24 сата. Када се умеси, оно је јако мекано и са њим не може ништа да се ради зато оно стоји у расхладним витринама и чека моменат да се развуче.
Драгана каже да све што ради, ради ручно. Основни алат јој је оклагија, а за ситне колаче минијатурне модлице. За декорацију – шећер у праху.
-Оно што увек морамо да имамо су куглоф и штрудла, опет по старим рецептима. Сви колачи морају да муду мекани, никако суви како би могли дуго да стоје, објашњава Јовановићева.
Можда су рецепти за све ове ђаконије једноставни али, нису за оне који немају стрпљења. Ако се питамо која је тајна ових неодољивих укуса, одговор је време. Како каже ова млада жена ванилице прави три дана – првог се месе, другог пеку, а трећег филују када и могу да се једу.
Текст и фото: Јасна Бајшански
