Regenerativna poljoprivreda je novi način uzgajanja useva koji održava zdravlje zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik. Smatra se da ima važno mesto u rešavanju problema nastalih usled klimatskih promena.
Poljoprivredno zemljište danas, uprkos savremenim merama koje se primenjuju, ima upola manje ugljenika nego pre pola veka. Ovaj element dolazi iz biljnih ostataka u zemlji i na njenoj površini i iz primenjenog stajskog đubriva.
Ipak sadašnjom poljoprivrednom praksom ne unosi se dovoljno ugljenika da se sačuva kvalitet zemljišta. Tu nastupa regenerativna poljoprivreda čije principe podstiče Evropska unija kroz veliki „Horajzon“ projekat „Agrikepčer“. Kompanija GILAB posluje pod okriljem Naučno- tehnološkog parka, i pokretač je i nosilac ovog projekta, čiji je cilj da pomogne promociju i primenu obrade zemlje u harmoniji sa prirodom.
„Pored osnovne ideje koju je GILAB dao i koordinisanja celog projekta mi razvijamo srž tehničkog rešenja koje je bazirano na korišćenju satelitskih tehnologija. Koristimo satelitska snimanja za proveru da li se farmeri pridržavaju određenih pravila regenerativne poljoprivrede“, navodi Dragutin Protić, suvlasnik kompanije GILAB.
Platforma prati da li se poljoprivrednici pridržavaju dinamike oranja, da li nakon žetve na parceli ostaju žetveni ostaci, kao i da li su tokom zime njive ogoljene ili su zasejane tzv. pokrovnim usevima. Ove mere omogućavaju veću akumulaciju organskog ugljenika u zemljištu.
„To su sve stvari koje mi možemo da vidimo korišćenjem satelitskih podataka i naravno korišćenjem veštačke inteligencije“, dodaje Protić.
Informacijama potrebnim za donošenje odluka koje omogućavaju očuvanje resursa i optimalnu proizvodnju, poljoprivrednici pristupaju preko jednostavne i veoma intuitivne veb- aplikacije. Osim njima, platforma je važna još dvema grupama korisnika.
„Možda su najznačajniji korisnici osobe koje prave te projekte i one su u direktnoj komunikaciji sa farmerima. Oni koriste platformu da bi prikupili podatke o trenutnom stanju ugljenika u zemljištu i druge informacije iz satelitskih snimaka, a sve da bi napravili projekat i pratili promene. Treća vrsta korisnika su auditori. Oni na platformi imaju iste mogućnosti kao i projektantim i oni kontrolišu da li su zadovoljene te regenerativne prakse“, objašnjava Aleksandar Sekulić, tehnički menadžer GILAB-a.
„Pošto imamo kontinuirani monitoring farmi odnosno poljoprivrednih parcela koje su u sistemu, mi tačno znamo šta se dešava – koji je kvalitet useva, da li se nešto sa tim usevima dešava. S druge strane, pomažemo poljoprivrednicima kroz te podatke, jer možemo da im ukažemo da li postoji neki problem sa tim usevom, da li je možda potrebno navodnjavanje ili primena odgovarajućih agrotehničkih mera“, ističe Dragutin Protić.
Predviđeno je da projekat bude testiran na pilot-farmama u našoj zemlji, Poljskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji. Međutim, veliko je interesovanje i projekat je proširen i na farme u Portugaliji i Keniji.
Osim novca za svaku vezanu tonu ugljen-dioksida, koji se dobija kroz karbon kredite, privlačna je i mogućnost certifikacije farme za regenerativnu proizvodnju, koja će u budućnosti doneti i nove privilegije.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
