Насловна РАЗНО Teške su muke paorske – hoće li nići repa i kukuruz, hoće...

Teške su muke paorske – hoće li nići repa i kukuruz, hoće li biti u plusu ili još većem dugu

1599

Ima li nešto što naše ratare neće zaobići. Visoka cena goriva, niska cena kukuruza, našli se između državnog čekića i nakovnja, a kiše ni u najavi. Za cela četiri meseca imali su prosek 36 litara, što ne da nije dovoljno, već je katastrofalno malo i pitaju se šta će, uopšte od posejanog, nići. I da li će nići. Jedan od njih, Goran Filipović iz Kisača, nije ni malo optimističan, kaže dođe mu da ostavi njive i mehanizaciju i da ode da radi u nekoj fabrici za osamdeset hiljada, jer će tako imati kakvu-takvu platu i neće stalno biti u kreditima i potraživanjima.

– Repa je posejana i ne može duboko da se seje, na nekih dva do tri santimetra. Posejali smo je, ali je na suvom,  pre dve kiše unazad što su najavljivali, to je pre jedno dve nedelje i tad smo dobili nekih tri litre kiše, čini mi se, što nije bilo dovoljno i nije došlo do semena. Nadali smo se kiši što je najavljena pre neki dan, ali i tad smo dobili tri litre tako da je opet repa u suvom. Nema naznaka da će niknuti ako ovakvo vreme nastavi – požalio se ratar iz Kisača, po kome ništa bolja situacija nije ni sa kukuruzom.

– Kukuruz sam pustio na nekih, skoro i, osam santimetara dubine. I on je negde u suvom, negde je dohvatio vlagu. Videćemo šta će biti za jedno nedelju dana, da l’ će nešto niknuti, da li će krenuti klica ili će se prosušiti. Nevolja je i što vetar duva i prosušuje sve više i sve je dublje i dublje vlaga – rekao je Filipović, nezadovoljan opštom situacijom i što se setve i što se poljoprivrede tiče.

– Ne piše nam se dobro što se ratarstva tiče, ne vidim neku svetlu tačku. U prethodom periodu palo je za četiri meseca 36 litara kiše, što bi trebalo da bude prosečna padavina za mesec dana – seme je Filipović, što je porazno za sve ratare, uzimao na revers.

 – Uzimao sam seme na revers, kao i zadnjih pet godina što uzimam. Nema se para i onda uzmem na revers i do jeseni mi skidaju od kukuruza ili soje, robom, robna razmena. Imamo čvrstu garanciju da će država dati za seme ko što su obećali. Sve je skupo, a merkantila je jako jeftina. Evo sad za jedan džačić za 25 hiljada zrna, što nije dovoljno ni za jutro, treba izdvojiti šesto kilograma merkantile, po ovoj ceni od 15 dinara za kukuruz. Nekad je bilo za sto kg soje da vratiš nešto oko 200 kg merkantile. Sad je za novac, za sto kg soje semenske treba nam 400-450 kg merkantile – prilično ljuto priča Goran Filipović iz Kisača, žaleći se da seljak stalno nešto strepi i da ne zna protiv koga se bori. Sa svih strana se sve urotilo protiv njih.

– Struka kaže da se pare razbacuju, da se dižu voćnjaci, da treba investirati. Stalno nas nešto zavađaju, voćare sa ratarima, ratare sa stočarima, to nije dobro. Ne možemo više ni da se zadužujemo, jer je 80% poljoprivrednika već zaduženo. Kažu investicije, koje? Evo ja sam digao voćnjak, jabuke nam uzimaju kojekakvi nakupci, kojekakve firme, plate kroz godinu dana, još nisam dobio za prošlu godinu, kalibražom uvek bude najviše druge kategorije. U ovo vreme kad je kukuruz 15 dinara, meni za jednu nadnicu u voćnjaku treba dati trista kila kukuruza. Šest džakova kukuruza za jednu dnevnicu. Moja imovina je milion evra, a dođe mi sve da ostavim, sa 70 jutara svoje zemlje ja se zadužujem i pitam se da li da idem u fabriku da radim – zapitao se besno Filipović. Ovo pitanje ostaje da visi u vazduhu…

Tekst: Zorica Dragojević