Да ли сте се икада запитали зашто краве имају рогове? То је веома важно питање.
Тешко да постоји животињски орган о коме се толико расправља као о крављем рогу. То је истовремено и занимљиво и узнемирујуће. Многе краве немају рогове јер су им уклоњени још док су биле телад или касније када су им рогови већ израсли. О улози крављих рогова постоје различита гледишта и ставови. Примарна улога рогова била је одбрана од предатора. Рогови омогућавају говедима да достигну величину изнад величине њиховог тела. Рогате животиње истог узраста су, скоро увек, на лествици више од оних које су без рогова. Старије животиње су обично више од млађих. Свака животиња је веома свесна величине и облика својих рогова и где се они завршавају. Ово јој, такође, даје осећај свог места у стаду.
Ко год проведе време гледајући краве на испаши, ускоро ће постати свестан индивидуалног односа између две краве – пријатељски, али и поштовање хијерархије. У сваком стаду постоји хијерархија коју признаје сваки његов члан. Међутим, њихова позиција у њему стално се мора потврђивати. Хијерархија се показује доминантним понашањем животиња на вишем нивоу и избегавајућем понашању оних на нижем нивоу, али и у борбама које се воде између њих.
Индивидуална удаљеност сваке краве варира у зависности од њеног положаја у стаду. Краве су у стању да одржавају своје индивидуалне удаљености на терену без икаквих проблема. Отуда је ривалство далеко ређе него када су смештене у затвореном.
Када дође до борбе између животиња, рогови се користе за задржавање или одбијање напада. Користе их да им се главе држе заједно, да спрече да склизну и да омогуће да се одржи одмеравање снаге. Рогови тада немају функцију „оружја“. Млади мужјаци посебно воле да се рогови у игри споје заједно – држе се и трљају чело о чело или померају своје још мале рогове један о други. Одрасле животиње уживају и у пријатељском, разиграном „закључавању“ „ рогова или међусобном чешању, користећи их за чешање по леђима или да врхом рога друге краве изгребу и очисте своје очи.
Проблеми се веома ретко јављају међу рогатом стоком на паши. Ипак у условима слободног држања, борбе и туче могу бити прилично честе, посебно на малом простору. То доводи до стреса и већег ризика од повреда. Озбиљне повреде проузроковане роговима могу се десити на самим роговима, али и на другим деловима тела, посебно на вимену и вагини. Међутим, чак и у скученим условима могуће је имати мирно стадо рогатих крава.
Пошто су све животиње које имају рогове преживари, само можемо претпоставити да постоји веза између њихових високо развијених органа за варење и њихових рогова. Међутим, о овоме и о ставовима да рогови помажу у регулацији телесне температуре и у процесима дисања доступно је врло мало истраживања.
Занимљива чињеница 1- рогови који су у основи дебели, а при врху танки и излизани указују да је животиња у младости патила од недостатка минерала у исхрани.
Занимљива чињеница 2- Краве са лепим роговима заузимају вишу поицију у крду
Занимљива чињеница 3- Ако рогови краве имају јак мирис значи да нешто није у реду са њом. Постоји веза између мириса рогова и метаболизма.
Облик, величина, правац пружања (положај) и боја рогова код говеда је расна карактеристика и повезана је са пореклом тј. типом говеда. Постоје и генетски безрожна (шута) говеда (нпр. ангус раса). Рогови непрестано расту током читавог живота, али интензитет њиховог пораста се може мењати у зависности од услова исхране, оптерећености организма (бременитост), старости животиње (спорије расту код старијих) итд. Рогови могу послужити и за процену старости уколико не постоје подаци матичне евиденције. Могу варирати у облику и величини у зависности од расе и пола.
Рогови представљају производе спољашњег слоја коже. Састоје се из рожине и крзна, а код домаћих преживара који су шупљороги, у њима се налази и коштани део рога кога чини изданак чеоне кости чија шупљина је наставак чеоног синуса. Рожина рога настаје од покожице и непрекидно се ствара током живота.
Тек рођено теле, нема рогове, већ на глави постоји мала мрља, јако пигментоване коже без длаке која је нешто дебља и има одређени сјај. Ту ће се током даљег раста развити рогови.
Коштани изданак почиње да се формира током прва два месеца живота.
Код телета старог неколико недеља рог је висине око један центиметар, може се држати између два прста и мало померати напред-назад по кости лобање. То је структура повезана с кожом, а не са лобањом. Како теле расте, израштај рога се причвршћује за лобању. Касније, кости чела урастају у те мале рожнате овојнице, па коштани изданак постаје продужетак лобање.
У старости од 7-8 месеци шупљина коштаног изданка рога је у директној вези са предњим синусима лобање.
Са 12 месеци старости, синусне шупљине су директно или индиректно повезане са носном шупљином и прекривене су истом слузокожом. Са сваким удахом ваздух струји кроз њих . Пошто је дах краве увек помешан са гасовима који излазе из бурага ( крава подригне једном или два пута сваког минута) мирис бурага допире право у шупљине рога. Овај мирис се може осетити када се ампутира рог или ако крава задобије отворену рану на рогу.
| Параназални синуси допиру право у рог |
Шупља кост рога рога је једина кост која непрестано расте током живота краве и наравно рог расте са њом.
Крављи рог има три основна дела:
врх- c; тело – средишњи део-b; база или корен рога-a; Око базе је кожа прекривена длакама-d.
Крвни судови, капилари и нерви, смештени су у доња два дела крављег рога, а врх је кератински епидерм. Врх се може уклонити, а да код краве не проузрокује бол или крварење.
Са спољашње стране рог је грубље површине и обележен је прилично правилним прстеновима. Неправилна површина рога је повезана, између осталог, са бројем трудноћа које је животиња имала. Број прстенова показује колико је крава родила телади. На формирање прстенова могу утицати и годишња доба или врста сточне хране.
Обезрожавање
Обезрожавање је поступак уклањања рогова.
Овај поступак, има одређене предности јер је обезроженим говедима потребно мање хранидбеног простора, мање су опасна за одгајивање и транспорт, као и према одгајивачу, а мањи је и ризик од последица агресивног понашања условљених хијерархојом у стаду (повреде вимена, слабина, ока итд). Обезрожавањем се спречавају озледе базе и тела рога, које могу имати за последицу болна стања и могуће појаве инфекције.
Код спровођења обезрожавања важно је спречити ланчану реакцију бол – стрес – дистрес чија активација угрожава физичко стање и понашање животиње.
Уколико се ради без анестезије обезрожавање старијих говеда је болан поступак, а може да има за последицу инфекцију синуса који се приликом одвајања коштаног изданка од чеоне кости отварају. Због тога је најбоље, а данас је у многим земљама препорука, а негде чак и законска регулатива да се обезрожавање спроводи у току прве четири недеље живота. У том узрасту животиње трпе мање стреса, са њима се лакше рукује, а методе за уклањање рогова изазивају врло мало или нимало крварења. Обезрожавање треба да се обавља у сувим и хладнијим данима, како би се смањио ризик од инфекција. Такође, пожељно је да се уклањање рогова обавља у касним поподневним часовима, када је смањена активност мува.
Постоји више метода уклањања рогова:
1. Хемијско обезрожавање – Примењује се у узрасту од прве до четврте недеље старости, тако што се места појављивања рогова премажу корозивним средствима. Пре премазивања треба ошишати длаку у околини основе рогова, а кожу намазати вазелином или неком другом кремом. Међутим мора се бити опрезан и водити рачуна да средство не оштети кожу или очи телета. Отприлике за недељу дана створиће се краста која ће после пар недеља отпасти.
2. Спаљивање или термокаутеризација – Ова метода се може примењивати у узрасту 3 – 6 недеља уз коришћење локалне анестезије . Пре почетка спаљивања ошиша се длака , а затим се усијани термокаутер притисне на основу рога и држи неколико секунди док место не добије жутосмеђу боју.
3. Код телади са формираним роговима и старијих говеда примењује се оперативна метода (ампутација). Пре ампутације обрије се кожа око рогова, апликује локална анестезија, а затим обријано место дезинфикује. Кожа око рогова се обреже, а рог у бази одсече инструментом за сечење рогова. Пошто се заустави крварење, рана се поспе прашком за ране. Процес зарастања траје 4-8 недеља и у том периоду чеони синус се затвори и формира се кост.
Пише: Ирена Ђенић-Јанић
Фотографије: https://www.dpi.nsw.gov.au/animals-and-livestock/beef-cattle/husbandry/general-management/dehorning-cattle
https://www.demeter-usa.org/downloads/why-cows-have-horns.pdf
