Прослава успешног завршетка бербе грожђа у Опленачком виногорју и ове године потрајаће три дана, од 7. до 9. октобра, а улицама Карађорђеве Тополе 59. пут заредом потекле су реке људи и вина. Традиционалну пољопривредну манифестацију Шумадинци зову и Вашар у Тополи, а обичај њеног организовања потиче још из времена кнеза Александра Карађорђевића. У овом облику одржава се од 1962. године, у част вина и грожђа. Истовремено, у варошици је и Сабор изворног народног стваралаштва.
Текст и фото: Биљана Ненковић
О најпознатијем шумадијском вашару певао је и песник Добрица Ерић, а догађај је опеван и у народној песми “Обраше се виногради, доле крај Тополе”, која је и званична химна Опленачке бербе. У вашарским данима Топола постаје место окупљања великог броја људи са свих страна. Слави се три дана, дегустирају се вина, шира, пршута, домаћи колачи, свеже воће, купује се домаћа зимница, мед, ораси.
Шетњу кроз пропланке пуне већ ожутеле винове лозе, прате бројне изложбе посвећене грожђу и вину, концерти, представља се домаћа радиност и стари занати, продају сувенири. Главна улица постаје аутентични мегамаркет, препун тезги на отвореном, са шатрама испред којих се пеку прасићи и кува свадбарски купус у земљаним лонцима.
Смотра народног и културног стваралаштва
Опленачка берба сврстана је међу пет најзначајнијих и најпосећенијих манифестација у Србији. Прате је наступи фолклорних и културно-уметничких друштава, а посебна атракција је саборска поворка улицама Тополе свих учесника, предвођених коњаницима. Званичан почетак Опленачке бербе увек се означава пуцњем из Карађорђевог топа.
Опленачка берба одвија се у центру варошице, од Винског трга до Винске улице, Карађорђевог града и цркве на Опленцу. Поред вашарске поставке, постоје и три бине. Једна је на Винском тргу и ту се изводе припремљени програми, на бини испред хотела Опленац одржавају се вечерњи концерти познатих извођача, док се на трећој бини у Карађорђевом граду представљају културно-уметничка друштва.
За три дана манифестације Тополу посети више десетина хиљада туриста, који имају прилику да пробају прво младо вино, да напуне цегере или да обиђу једну од 20-ак породичних винарија.
Вина за европске дворове
Предео око Тополе и Опленца познат је по узгајању винове лозе. Још су Стари Римљани знали за то, па су селу Винча дали име Vincea, по квалитетном вину од мирисног грожђа. Данас је исто, грожђе и вино су симбол ових крајева, а Тополу називају и престоницом српских чокота.
Карађорђе је на падинама Опленца посадио винограде, а његов потомак краљ Петар Први наставио је ту традицију и, за његове владавине, виноградарство у овом крају достигло је врхунац. У близини цркве светог Ђорђа на Опленцу сазидао је подрум, данас познат као Краљева винарија. Ту је до Првог светског рата прерађивано грожђе, а и данас се чува стара бачва од 4.000 литара из 1909. године.
Вина из краљевских винограда служила су се на европским дворовима и приликом званичних посета владара. Винарија је преуређена у музеј са бројним експонатима који сведоче о прошлости виноградарства у овим крајевима – етикете старих вина, бачве које су поклањане Александру и Марији Карађорђевић за венчање, пресе и машине које су се некада користиле за прављење вина. У подруму на два нивоа је најстарији теретни лифт на Балкану, који је у функцији и дан-данас, као и најстарија винотека у Србији, у којој су сачуване флаше вина из доба Карађорђевића. Испред аутентичне зграде Краљеве винарије остао је и један чокот, који је посадио краљ Петар, и који још увек рађа.
Карађорђев град
Улицом од цркве, кроз Краљевски парк са Опленца стиже се до Карађорђевог града изграђеног у стилу старе српске шумадијске градње. Саградио га је Карађорђе Петровић. Данас је очуван конак са кулом, црква са звоником и школа, у којој се налази Народна библиотека “Радоје Домановић”. У конаку је стална изложба личних предмета Вожда и оружја из Првог српског устанка, међу којима је и оригинални Карађорђев топ “абердар”. Црква Пресвете Богородице се налази у оквиру Карађорђевог града, а комплеском доминира споменик Карађорђу.
Црква и Краљевски парк на Опленцу
Краљ Петар Први Карађорђевић испунио је аманет својих родитеља и изградио гробницу династије по узору на сличне владарске маузолеје у Европи. За фасаду донет је мермер с оближње планине Венчац. Изградњу цркве привео је крају и кренуо у рат, али је она оскрнављена и опљачкана док је трајала голгота кроз Албанију. По повратку у ослобођену Србију краљ није дочекао да види завршену задужбину, већ је то урадио наследник, краљ Александар Први Карађорђевић.
Сви детаљи унутрашњег осликавања били су под надзором архитекте академика Николаја Петровича Краснова, државног архитекте Краља Александра и бившег руског царског архитекте. Карађорђеви остаци су пренети из старе цркве у Тополи у маузолеј 1930. године.
Унутрашњост цркве красе јединствени мозаици. Урађено је 725 сликаних композиција, на којима се налази 1.500 фигура. Укупна површина мозаика је 3.500 квадрата. Уграђено је око 40 милиона стаклених коцкица, које имају 15.000 нијанси боја, а у цркви су приказане копије фресака из 60 средњевековних српских манастира. У здању су сахрањена 22 члана ове династије.
Виноградарева кућа
Како је овај крај одувек познат по виноградима у близини цркве, у Краљевском парку изграђена је 1911. године Виноградарева кућа, намењена за становање краљевог виноградара. Данас се у Виноградаревој кући налази стална поставка „Легат Николе Граовца”, српског сликара који је провео последње три деценије живота у Тополи.
Кућа краља Петра
Када су започети радови на изградњи цркве, сазидана је кућа да би се из ње надгледала градња. У њу се први уселио краљ Петар и ту је свакодневно посматрао радове и водио дневник, у коме су остали записани историјски детаљи градње цркве и живота у Тополи у то време. Данас је у Петровој кући галерија и музејска поставка са експонатима везаним за династију Карађорђевић.
