Пише: проф. Др Зоран Кесеровић
Трешња је, поред јагоде, једна од воћних врста чији плодови врло рано стижу. Веома је омиљено воће код наших потрошача, али и у целом свету и због тога се доста ради на стварању нових сорти и увођењу нових технологија. Сезона потрошње код нас траје око месец и по дана, до краја јуна и почетком јула. У Шпанији у Валенсији и Мадриду видео сам трешње у новембру, чија је цена била око 24 евра.
У Холандији сам присуствовао калибрирању трешања из пластеника, које су гајене у контејнерима и извозиле су се за Јапан по цени од 12 евра, а просечна маса плодова сорте Кордиа била је око 20 грама.
Плодови трешње се претежно користе за стону потрошњу, али и за прераду у домаћинствима и индустрији у слатко, компоте, џем, воћне салате и сокове. Плодови неких сорти могу се користити за сушење и смрзавање, али и за производњу ракије трешњеваче која благотворно делује на ослабљени организам, а у неким земљама се прерађују и у вино.
Опрашивачи неопходни за већину сорти
Србија, према подацима Савезног завода за статистику из 2020 године, производи трешње на укупно 4.384 хектара. Та површина је 2005. била 3.458ха, што значи да је од 2005. године до данас подигнуто око 1.000 нових хектара засада трешања. Убедљиво највеће површине под трешњом су у општини Гроцка, и ту се налази више од једне четвртине засада трешње у нашој земљи. Србија је по тим површинама на 14. месту у Европи. Познато је да је центар трешњарства село Ритопек. Поред Гроцке, трешња се у већем обиму гаји и у Смедереву, Чачку, Смедеревској Паланци, Тополи, али су најсавременији засади подигнути у Војводини, у Западнобачком округу.
Од 2004. године до данас, највећа производња трешања забележена је 2004. године – 30.823 тоне, а најмања 2020. године – 14.961 тону, због ниских температура и пролећних мразева. С просечном производњом у последњих пет година од 19.974,6 тона, Србија се налази на 10. месту у Европи. Највећи произвођачи трешње у Свету су Турска, САД и Иран, а у Европи Италија, Шпанија, Румунија и Русија. У свету се произведе око 1.818.970 тона, од тога око 45 одсто у Европи и око 40 одсто у Азији.
Међу чиниоцима који највише ограничавају производњу трешње у Србији налазе се неадекватна структура сортимента, коришћење бујних генеративних подлога (дивља трешња и магрива), подизање засада у неодговарајућим агроеколошким условима у којима често долази до измрзавања, велике количине падавина у време бербе, где због земљишне и ваздушне влаге долази до пуцања плодова. У последњих неколико година подижу се савремени засади у густом склопу, с противградном мрежом и фертиригацијом. Може се слободно рећи да је, после јабуке и боровнице, највише на увођењу савремених технологија урађено код трешње, али није само у питању увођење технологије, већ и добар избор сортимента и подлога. Неки су произвођачи направили грешку у структури сортимента и приликом подизања засада у неодговарајућим агроеколошким условима, тако да је у последње три године дошло до значајнијег измрзавања.
Трешња се код нас гаји ређе у виду плантажних засада, чешће у виду појединачних стабала, мада у последње време постоји интересовање за масовну производњу ове воћне врсте. Трешња се на окућницама може садити у виду солитерног стабла великих димензија или на парцели мање површине у систему шпалира на слабо бујним подлогама као што су Гизела 5 и 6. Коришћењем слабо бујних подлога, уз примену операција летње резидбе, стабло трешње може се формирати у облику вазе или неког од декоративних узгојних облика. Крупно лишће и обиље цветова чини је веома декоративном воћном врстом.
Највећи број сорти трешње има изражену аутоинкомпатибилност, због чега је ова воћна врста изразито странооплодна. Странооплодне сорте трешања не смеју да се гаје у чистим засадима, јер ће у таквим засадима остати трајно неродне. При гајењу ових сорти неопходно је обезбедити сорте опрашиваче које цветају у исто време, да приближно сазревају и да имају компатибилне гамете. На пример, за Кордиу добри опрашивачи су Регина, Феровија и Џорџија, за сорту Регина добри опрашивачи су Кордиа, Феровиа и Гермерздорфска. Постоје и самооплодне сорте као што су Свитхарт, Санберст и др.
Избор сорти и подлога
Избор сортимента трешње за одговарајуће агроеколошке услове један је од најважнијих фактора успешне производње. У последње време многи произвођачи направили су грешке приликом избора сортимента, тако да или слабо рађају, или плодови нису транспортабилни, а забележено је и велико измрзавање, поготову у последњих неколико година, због ниских зимских температура или пролећних мразева.
Приликом избора нових сорти треба обратити пажњу на следеће факторе: на отпорност сорти на ниске температуре и пролећне мразеве, на време сазревања, на крупноћу плодова (28-30мм), облик плода (срцаст), боју плода, чврстину плода и транспортабилност, отпорност на пуцање, да има принос од 12 до 15 тона, толерантност на болести и висок садржај растворљивих сувих материја. У Србији су до скора биле водеће сорте Бурлат и Гермерздорфска. У последње време појавило се јако много сорти. Према мом искуству, према недељама зрења препоручујем следеће сорте трешње.
Поред избора сорти, за трешњу важан фактор јесте избор подлога. Трешње се могу калемити на вегетативне и генеративне подлоге. Код нас се у расадничарској производњи највише користе генеративне подлоге, и то сејанци дивље трешње (врапчаре – Prunus avium L) и магриве (рашељке – Prunus mahaleb L). Сејанци дивље трешње ређе се користе као подлога за трешњу.
Дивља трешња (Prunus avium L.) генеративна је подлога која преферира аерисана и растресита земљишта. Добре резултате даје на киселим земљиштима.
Магрива (Prunus mahaleb L.)такође је генеративна подлога за трешњу која се користи широм света. У односу на дивљу трешњу, боље подноси тешка земљишта, али и земљишну и ваздушну сушу. Отпорна је на креч у земљишту и може се користити на земљиштима на којима су претходно гајене трешње. На територији Војводине магрива је једна од водећих подлога за трешњу, на алкалним земљиштима. Упркос предностима у погледу агроеколошких услова, магрива се не препоручује у условима интензивне производње, због веома велике бујности стабала и лошијег квалитета плода у односу на вегетативне подлоге каква је, на пример, Гизела 5.
Колт (Colt) вегетативна је подлога која добро подноси тешка земљишта. Среће се у старијим засадима трешње, али није препоручљива за садњу на територији Србије, јер се према досадашњим искуствима није добро показала код нас.
Гизела 5 (GiSelA 5)спада у групу слабо бујних подлога за трешњу, мада јој је бујност у првим годинама велика. Посебно је погодна за плоднија земљишта, где у условима довољне обезбеђености водом даје најбоље резултате. Не подноси тешка земљишта, сушу, као ни вишак, односно, веће количине воде. Умерено је осетљива на креч у земљишту. Из истог програма оплемењивања је подлога Гизела 6. Адаптивност ове подлоге на различита земљишта је много боља у односу на гизелу 5. Боље подноси сушу, али није погодна за гајење у медитеранским условима. Гизела 5 је најзначајнија слабо бујна вегетативна подлога за трешњу у свету Уз адекватно редовно наводњавање, на територији Србије Гизела 5 представља водећу подлогу која даје високе приносе и плодове високог квалитета.
Остале вегетативне подлоге за трешњу: F-12/1,Weiroot 158, MaxMa 14, Pi-Ku 1, CAB 6P, PHL-A, као и две перспективне подлоге: Крyмск 5 и Крyмск 6.
Избор облика круне
Код трешње се примењују следећи узгојни облици: етажна пирамидална круна, побољшана пирамидална круна, котласта круна-ваза, палмета с косим гранама, усправна ваза, шпански грм или редукована ваза, вогелово вретено, цаново вретено, витко вретено, вертикална оса. Од свих узгојних облика који су наведени, моја је препорука да се, ако се користе бујније подлоге, иде са шпанским грмом-редукована ваза, а ако се иде са кржљавим подлогама – с витким вретеном, односно, у суперинтензивним засадима који се саде на Гизели 5 на 50цм – с вертикалном осом.
Да би се правилно формирао облик круне, веома је важно да се користе квалитетне саднице и да, по могућности, буду с превременим гранчицама. Успешна производња трешње не може се замислити без квалитетног садног материјала.
При куповини садница треба посебно обратити пажњу на стање кореновог система и, ако има неких израслина, треба проверити о чему се ради. Такве саднице не треба садити. Посебну пажњу при куповини садница треба обратити на то да ли су оне свеже, јер због дужег транспорта често дехидрирају или се исуши коренов систем. Уколико су саднице дуже време провеле у транспорту, треба их држати у води 12 до 24 часа, да би надокнадиле изгубљену влагу. Да не би дошло до исушивања корена при транспорту, на коренов систем се ставља влажан тресет или се корен умотава у влажне крпе, односно, за краћи транспорт у полиетиленске кесе. Најбоље је, уколико је то могуће, да се саднице одмах, или што је могуће пре по вађењу из расадника, саде у воћњаку. Често су произвођачи имали проблема са садним материјалом из увоза, ако саднице нису довољно одрвенеле, односно ако су извађене пре времена и посађене у стресне услове: рецимо, да се температура спусти нагло испод -15. У таквим случајевима долази до појаве бактериоза. Такође, велики проблем причињавају и сколитиде-поткорњаци, који могу нанети велике штете тек посађеним садницама
Садња у правцу север – југ
Трешња је хелиофитна врста и захтева добру осветљеност свих делова круне, како би квалитетно плодоносиле, те је садња у правцу север-југ најадекватнија. Услед недовољне осветљености долази до огољавања грана у унутрашњим деловима круне, а родни пупољци се измештају само на периферију круне. Као воћка умереног климата, трешња има широку амплитуду у погледу захтева према топлоти, те се успешно може гајити у подручјима с температурама од -25˚Ц до +35˚Ц, али је ипак у погледу топлоте захтевна врста.
Код трешње, у зависности од изабране сорте и подлоге, може доћи до измрзавања пупољака на температурама око -15˚Ц. Позни пролећни мразеви представљају опасност по цветне пупољке који су већ почели да се отварају (-3 до -5˚Ц), који се налазе у фази пуног цветања (-2˚Ц), али и по тек заметнуте плодове (-1,5˚Ц). Ниске температуре нису једини негативни фактор, будући да и високе такође могу имати штетно дејство на раст, развој и плодоношење трешње. Најзначајније фазе које могу бити погођене овим негативним дејством јесу период цветања, када услед високих температура долази до исушивања жига тучка, затим летњи период када може доћи до опадања плодова, вењења листова, смањења фотосинтезе, успореног раста и развоја, као и формирања двоструких тучкова (што ће резултирати бројним близаначким плодовима следеће године), а све услед температура виших од 35˚Ц. Велике проблеме често праве падавине и ниже температуре у време цветања, поготову код трешње, где се у засад у таквим околностима морају уносити кошнице бумбара. Такође, велики проблем код трешње представља пуцање плодова услед превелике земљишне и ваздушне влаге.
Нема велике захтеве према земљишту, али погодују јој свакако аерисана, плодна и пропусна земљишта, с пХ вредношћу 6 до 7. Захтеви према земљишту зависе од подлоге која се користи за калемљење. Уколико се користе генеративне подлоге, захтеви према земљишту нису специфични, међутим, уколико се користе вегетативне подлоге, трешњи не одговарају тешка, збијена и земљишта која пате од забаривања или велике количине воде.
Трешња подноси и свега 400-500мм падавина годишње, али је за редовну и обилну родност неопходно бар 600мм правилно распоређених падавина или – наводњавање. Распоред падавина је изузетно важан, будући да велика количина воде одједном доводи до гушења кореновог система, као и пуцања плодова пред саму бербу.
Кармен и Регина отпорне на мразеве
Код трешње су у последње време примећена велика измрзавања. Од следећих испитиваних сорти на измрзавање: Бурлат кармен, Греј стар, Свит сарета, Кордиа, Феровиа, Регина, Свит харт, на свим локалитетима Србије, највећу генетску отпорност на пролећне мразеве показале су сорте Кармен и Регина. Такође је примећено велико пуцање плодова код Свит сарете, Греј стара и сорте Свит лоренц. Анализом родности и квалитета у свим плантажема у Србији издвојиле су се следеће сорте трешње: Свит лоренц, Кармен, Вера, Свит стефано, Феровиа и Регина. Ови подаци су веома значајни за даљи избор сорти трешње и локалитета за гајење.
