Без обзира на почетак године, када сам, на основу потенцијалне родности, прогнозирао да ће ово да буде можда једна од најроднијих година у последњој деценији, десиле су се многе непредвиђене ствари. Пре свега, имали смо измрзавање код неких воћних врста у време опрашивања оплодње, поготово код крушке, али и неких сорти шљива, као и код неких сорти вишања – рекао је професор др Зоран Кесеровић, анализирајући утицај циклона који нам данима доноси кишу, град и ветар и натапа земљу и биљке.
Код ових воћних врста дошло је до слабог заметања и оплодње. Оно што је невероватно, ове године смо имали и рану појаву града, и велике штете од њега у засадима воћа где не постоје противградне мреже, истиче др Кесеровић, додајући да је мислио да 2018. година не може да се превазиђе по количини кише, када смо у мају имали преко 160 милиметара. Али, и то се десило и, нажалост, још увек се дешава.
– Имамо велике количине падавина које отежавају бербу ране јагоде и велика је борба против монилије. Сигурно је да ће оволика количина падавина смањити приносе код јагоде.
Како каже професор, тренутно је најтежа ситуација код трешње, јер произвођачи који су се определили за ране сорте трешања, а у ово време сазрева бурлат, која је једна од најранијих и најквалитетнијих сорти трешања, а стиже и мерчант. Нажалост, трешње ових сорти имају јако велико пуцање плода, које иде и до 60 посто.
– Кармен, који би требало да се бере за 7 до 10 дана, сада нема велика пуцања, негде 20-30 посто, надамо се да ће тако и остати – каже др Кесеровић. – Очигледно је да код ове воћне врсте не помаже ни противградна мрежа, ни пластични покров, јер плодови пуцају и од ваздушне, али и од земљишне влаге.
Кајсија изненадила
-Очекујем да ће род кајсије бити највећи у последњих десет година. – каже др Зоран Кесеровић. – До сада се дешавало да кајсија измрзне у равницама: у последњих 15-20 година, можда су две биле родне. Сада се десило обратно: кајсија у равницама је родила јако добро, а на већим надморским висинама, рецимо, у Малој Ремети, на 170 метара, дошло је до измрзавања.
Ако се ништа непредвиђено не деси, попут града, род кајсије биће сјајан, поручује професор, додајући да и за то постоји решење у већини засада, јер имају противградну заштиту, а и лед је обично локализован. У овој категорији је и бресква, од које се очекује добар род, управо због начина на који сазрева, због чега је избегнуто и измрзавање и пуцање плодова од кише.
Професор се нада да следеће недеље неће пасти толико кише као до сада, тако да сорте које стижу нешто касније, са трећом, четвртом, поготово петом недељом сазревања, неће трпети последице превелике влаге.
– Зато сам се у пројектима и определио за сорте које касније сазревају. Многи су мислили да је профит већи код ранијих сорти, јер раније стижу, али, имамо великих проблема с пуцањем. Моја је препорука да се, код подизања засада, изаберу сорте каснијег времена сазревања. Видећемо каква ће бити ситуација код јабуке, урађено је проређивање, нису нам климатски услови били повољни, међутим, биће потребно доста ручног проређивања, што очекујемо после јунског опадања.
Ипак, каже, очекује се већи принос код јабуке и шљиве, а значајно смањење код крушке, где је опрашивање и оплодња била изузетно лоша. Наиме, каже професор, произвођачи немају навику да у засаде уносе бумбаре који једини лете на температурама нижим од 12 степени Целзијуса.
– Укратко, очекујем једну просечно родну годину, са великим проблемима које је изазвала киша и лошим условима опрашивања и оплодње – рекао је др Зоран Кесеровић.
И. Радоичић
