Пише: Јелена Лукић
У дворишту Томислава Цветковића (81) у Глоговцу код Јагодине расте винова лоза, дуга чак 35 метара, и то из једног чокота. Томислав је пре седам година посадио два чокота винове лозе, поред старе куће: црно грожђе хамбург, чија је лоза дуга око 20 метара, а поред нове куће београдско бело грожђе, чија је дужина сада 35 метара.
– Желео сам да деца и унуци, кад отворе прозоре, могу да из своје собе дохвате грожђе, да га уберу и једу. А желео сам и да имам лепу хладовину у дворишту, где ћу лети моћи да седим и уживам – каже Томислав.
Нема доброг рода, без доброг орезивања
Цветковић се виноградарством бави од када је дошао из војске 1963. године.
– Отац ми је умро две године пре тога, па сам наставио да обрађујем његов виноград од 25 ари. То није било нешто много, имао сам грожђе само за потребе наше породице, пекао сам ракију и правио вино, а и поклањао сам коме год је требало. Врло сам мало продавао – наводи Томислав.
Он се у младости бавио и пољопривредом па је тако обрађивао око два хектара земље, чувао је стоку, углавном свиње, краве и бикове, али је и радио у фабрици конфекције „Ресава“, где је шио шешире и био портир. Пошто му је виноградарство била велика љубав и хоби, научио је да орезује винову лозу.
– Ја сам и мајстор за орезивање грожђа. Да бисте имали лепо грожђе, морате да знате да лепо орежете. Кад сам био млађи, орезивао сам по 50 хектара винове лозе. Самоук сам. Иначе сам сâм научио и да шијем, да зидам и да радим остале мајсторске послове – истиче Томислав.
Томислав Цветковић сам негује винову лозу у свом дворишту.
– На пролеће је орежем, везујем је, имам стубе на расклапање па се пењем и везујем. Да бих могао лепо да је наместим, скратио сам лозу за око 10 метара. Лоза свуда добро рађа, и близу гиџе и на крају. Ове године ме је лоза намучила, јер кад дуне ветар, све ми обори, па морам да је дижем и да привезујем – наводи Томислав.
„Тајна“ у стајњаку и плавом камену
Наш домаћин каже да се труди да што мање прска грожђе, како би било здравије за јело. Поготово јер га једе и његово четворо унучади и петоро праунучади.
– Углавном прскам плавим каменом. Ове године сам мало прскао јер је време било такво, а прошле године је било катастрофално – каже.
Цветковић нам открива да лозу прихрањује стајњаком те да можда и због тога добро рађа.
– Када се грожђе обере и почну први мразеви, ставим једна колица стајњака око гиџе, затим преко нанесем мало земље и то одржава топлоту током зиме и прихрањује лозу – напомиње Томислав.
Родна и слатка година
Каже да је задовољан родом, нарочито ове, 2021. године, јер је грожђе и добро родило и било је слатко.
– Црно грожђе је рана сорта и од њега наберем око 200 до 300 килограма. Београдско бело грожђе каснија је сорта и тог грожђа има до мраза. Прошле године смо имали грожђа до снега. Поједини гроздови су тешки по килограм, а у просеку су око пола килограма. Бело грожђе роди и више од 400 килограма. И то од једне гиџе, а обично гиџа роди до 10 килограма – објашњава Томислав.
Несвакидашње дуга винова лоза привлачи пажњу комшија и пролазника, па често застану и гледају лозу препуну крупног грожђа. Томислав их, као прави домаћин, обавезно послужи.
– У породици сви једемо ово грожђе, а ћерка Љиља прави и слатко од њега. Поклањамо га свима које знамо и који затраже да се засладе – истиче Томислав.
У Глоговцу више нема толико винограда као раније. Сада свега двадесетак домаћинстава има винограде, а доста њих је повадило винову лозу јер нема ко да је обрађује. Да је овај крај добар за узгој квалитетног грожђа потврђује и винарија „Винис“ у оближњем селу Добра Вода, где браћа Николићи на око 6,5 хектара узгајају квалитетне сорте грожђа и праве врхунско вино.
Винова лоза може пуно да понесе
Винова лоза је вишегодишња лијана с моћним кореновим системом и дугим танким стаблом. Захваљујући моћном корену, успева да највећи део потребних минералних материја и воде обезбеди из земљишта, а приликом узгоја ове биљне културе, у циљу одржавања кондиције и бољег раста саветују се мере наводњавања и ђубрења. Лоза може да понесе велику количину плодова, што се често може видети на вињагама сеоских окућница, али приликом таквог начина гајења у већини случајева такво грожће не успева довољно да сазри да би остварило одговарајући квалитет. Због тога се у виноградарској производњи препоручује плантажни начин узгоја, у којем се резидбом одређује родни потенцијал који треба да износи до 2 кг грожђа по чокоту, каже Игор Андрејић, саветодавац за воћарство и виноградарство у Јагодини.
