Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД U MAJU: Loza postaje ranjiva i treba je zaštititi

U MAJU: Loza postaje ranjiva i treba je zaštititi

592
Фото: Pixabay

Početkom ovog meseca vinograd treba ciljano tretirati protiv plamenjače i pepelnice, a  krajem maja i početkom juna počinje fenofaza cvetanja, kada se ubacuje i tretman protiv sive truleži vinove loze.

Maj je mesec u kome biljke bujaju i cvetaju, pa se i vinograd nalazi u fazi intenzivnog porasta lastara, što znači da ga treba zaštititi. O tome koji radovi očekuju vinogradare u maju razgovarali smo s Milošem Ristićem, direktorom Centra za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša.

Početkom ovog meseca vinograd treba ciljano tretirati protiv plamenjače i pepelnice. Tretman se tokom maja, u zavisnosti od vremenskih uslova, mora uraditi dva puta. Krajem maja i početkom juna počinje fenofaza cvetanja, kada se ubacuje i tretman protiv sive truleži vinove loze. Ovaj tretman se radi u precvetavanju, a čak i pre cvetanja ako se očekuje kiša, kaže naš sagovornik.

 Uništavanje korova i plitka obrada

– Sem hemijskih tretmana, neophodno je sprovesti radove na suzbijanju korova koji intenzivno rastu u proleće. Takođe, važno je kvalitetno obrađivati zemljište. Osnovni cilj ovih radova je, sem suzbijanja korova, onemogućavanje isušivanja zemljišta. Plitkom obradom ono se provetrava i zatvaraju se pore kroz koje izlazi vlaga. Neki vinogradari se opredeljuju i za upotrebu herbicida protiv korova. U ovim slučajevima važno je napomenuti da se obavezno mora obratiti velika pažnja prilikom prskanja, da se herbicidima ne poprska i vinova loza. Uvek je bolje mehaničko uklanjanje korova, okopavanjem i freziranjem, ali ovakav način u velikoj meri poskupljuje proizvodnju i dosta utiče na krajnju cenu grožđa – objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima, i u vinogradu, kao i u voćnjaku, mogu se ostaviti zatravljene površine, što se u zapadnoj Evropi često radi. Severna Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija, poznate su po intenzivnom zatravljenju vinograda, a prednosti su brojne. Pre svega, u vinograd može da se uđe čak i posle kiše, ne čekajući da se zemlja prosuši ako je potrebno uraditi tretmane.

-Međutim, mi nemamo klimatske uslove za to. Naša godišnja suma padavina nije dovoljno velika za zatravljivanje vinograda. Treba znati da travnate površine potroše istu količinu vlage kao i vinograd. U slučaju da vinogradari imaju uslova za navodnjavanje ili da su vinogradi na takvoj poziciji da u zemljištu ima dovoljno vlage, to se može raditi. Mnogi proizvođači, uprkos neispunjavanju ovih uslova, zatravljuju vinograd, makar svaki drugi red. To je prednost kod domaćina koji se bave vinskim turizmom jer se šteta koja se nanese zbog nedovoljno vlage za čokote, može nadoknati kroz turizam – kaže ovaj stručnjak.

Uklanjanje suvišnih lastara

Vinova loza intenzivno raste u maju, zbog čega je posebno važno uraditi i tzv. lačenje odnosno, otklanjanje viška lastara. Miloš Ristić kaže da se na ovaj način balansira prinos i omogućava se što bolje osunčavanje i što bolji položaj lastara koji ostaju na biljci. Neki vinogradari pre cvetanja otklanjaju cvasti i na taj način regulišu rod. Ipak, lačenje je češće, a njime se uklanjaju lastari koji zasenjuju rodne lastare.

– Većina naših vinogradara uklanja jalovake koji kreću iz glave i zaperaka i na taj način omogućavaju i provetravanje i bolju primenu hemije, a ujedno i bolju osunčanost biljke. Uvek se obraća pažnja na to koliko se lastara sa grozdovima ostavlja, a sve zavisi od toga da li vinogradar želi kilogram, dva ili pet kilograma grožđa po čokotu. Vinogradari sami kalkulišu, jer svako ima svoje tržište i različite potrebe. Nekome je cilj da proizvede 15 do 20 tona grožđa po hektaru i da ga proda po 30 evrocenti, na primer „Rubinu“. To je opravdano jer je, u finansijskom smislu, isto kao kada se postigne prinos od osam tona po hektaru, a kilogram grožđa se proda po ceni od 50 do 60 evrocenti – objašnjava Ristić.

Naš sagovornik kaže da je danas sve matematika i ekonomija, te da proizvođači grožđa gledaju da u vinogradu bude što manje ljudskog rada koji je najskuplja stavka, da se sve mehanizuje, a da se, kao krajnji proizvod, na kraju dobiju vrhunska vina.

Piše: Jasna Bajšanski

Ko promaši tretman, gubi ceo vinograd!

Svi vinogradari trebalo bi da znaju da krajem maja i početkom juna obavezno moraju obratiti pažnju na izveštaje Prognozno-izveštajne službe u kojima se objavljuju momenti tretiranja Scaphoideus titanus. Cikada Scaphoideus titanus je monofag, što znači da razviće završava na vinovoj lozi. Ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u stadijumu jaja ispod kore dvogodišnjih lastara. Larve se pile obično krajem prve polovine maja, a razviće traje oko pet nedelja. Ima pet stupnjeva razvića. Odrasle cikade se pojavljuju u julu, kada legalicom ubadaju jaja u drveni deo pupoljka.

Cikada Scaphoideus titanus jedini je poznati vektor fitoplazme Flavescence doree, koja prouzrokuje zlatasto žutilo vinove loze. Cikada sisanjem usvaja fitoplazmu iz floema, zatim se fitoplazma razvija u pljuvačnim žlezdama, posle čega postaje infektivna. Zlatasto žutilo suzbija se tretiranjem larvi Scaphoideus titanus, posle piljenja u maju. Inkubacioni period za larve traje oko 21 dan.

– Jako je bitno ući u termin tretmana, jer zbog same fenologije i klime, svake godine je momenat piljenja larvi različit. Ako se zakasni s ovim tretmanom, gubi se ceo vinograd. Nesuzbijanjem cikade vinograd se zaražava fitoplazmom. Jednom zaražen čokot Flavescence doree je izgubljen čokot. Na žalost, ako se ovaj monofag ne primeti, rezultati su fatalni.Isti taj problem imaju i Italija i Austrija i ostali delovi Evrope. Ali, tamo su zaista rigorozne kazne za netretiranje Scaphoideus titanus na vreme. Ukoliko u tim zemljama inspektor pronađe zaražen čokot Flavescence doree koji se jasno vidi, vinogradaru sleduje ogromna kazna – objašnjava Ristić.

Na žalost, kako kaže naš sagovornik, kod nas ljudi jednostavno zapostave vinograde, ne vade čokote, drže zaparložene i zaražene vinograde i nikakvih sankcija zbog toga nemaju. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša pokušao je da organizuje akcije i u Župi i u Nišu. Sve je pokrenuto s mrtve tačke ali je, na žalost, sve stalo, tako da se vinogradi opet parlože i šire zarazu. Primera radi, zbog Scaphoideus titanus niški vinogradi smanjeni su za 90 odsto u odnosu na osamdesete godine prošlog veka.

S. Mujanović