Са кишним јесењим данима почело је да отпада лишће са стабала ораха којих још има дуж кућа по селима, али сваке године и на све већем броју плантажа.
Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Боривој Богдановић каже да је орах, као и ранијих година, добро родио. Биће га чак и на плантажама којима се не придаје довољно пажње.
– У овом тренутку тешко је одредити принос, пошто се орах налази у фази пуцања клапине, а произвођачи на самом почетку скупљања плодова – наводи др Богдановић. – Сушни период у току вегетације погодовао је ораху због смањених услова за развој болести и штеточина, па ће плодови из ове вегетације са сигурношћу бити здравији, а самим тим и приноси већи. Орах као воће подноси различите климатске услове и разне квалитете земље. Домаћа клима погодује узгоју ораха, а најбоље успева на неутралним и благо алкалним подлогама.
Др Богдановић наводи да се орах код нас узгаја на 4.000 хектара, од којих је 500 хектара у Војводини.
– Те површине нису довољне да подмире домаће потребе, али постоје изгледи за то јер се површине под овом воћном врстом сваке године повећавају, пошто овдашња клима одговара ораху – истиче др Богдановић. – И даље је наша производња мала, око 40.000 тона годишње. Највише увозимо из Мађарске, Босне и Херцеговине, Немачке, Бугарске… и из наведених земаља ове године смо увезли 1.400 тона језгра ораха.
Орах је, каже др Богдановић, дефицитаран и на светском тржишту. Разлог је тај што је све до пре двадесетак година размножаван само семеном, а такве саднице касно почињу да плодоносе, не дају плодове жељеног квалитета и род често страда од позних пролећних мразева. Зато су произвођачи орахе нерадо садили, а постојећа стабла секли због скупог дрвета.
Тренутно се у нашој земљи саднице ораха масовно производе калемљењем. Имамо квалитетне сорте и селекције које дају редовне приносе. Савремене плантаже дају 1.500 до 2.000 килограма језгра по хектару, што гајење ораха чини рентабилним, па интересовање пољопривредника за подизање плантажа расте, мада стручне литературе немамо много.
На то указује и произвођач Ненад Вранић из у околини Вршца. У недостатку литературе и стручњака, упутства добија из Турске, где је индустрија ораха развијена. Вранић има млад засад, стар четири године. Тек за две године очекује да добије први род, а за још две три године и пун род.
За орах се определио јер се плод може дуго чувати, што није случај са другим воћем.
– Малине, јагоде, кајсије… не могу дуго стајати у хладњачама, а сув орах може да чека купце и добру цени и дуже од годину дана – каже Ненад Вранић. Тренутно килограм ораха у љусци на инотржишту кошта три и по евра. Код нас килограм очишћених ораха кошта најмање 1.000 динара. Полутке ораха су и дупло скупље, пола килограма је 1.200 динара – наглашава Вранић. Али, напомиње да је одржавање засада скупо и да треба издржати финансијски док орах не донесе пун род. А када до тога дође, наглашава, није тешко скупљати плодове јер постоје машине које тресу стабла, као и да се ораси купе.
Др Боривој Богдановић каже да је за подизање плантаже ораха потребно 4.000 евра по хектару.
Орах је дуговечна биљка и на његов род треба чекати осам до десет година. За то време треба засаде одржавати како би били спремни да донесу пун род, што подразумева агро и помотехничке мере које на годишњем нивоу износе од 800 до 1.000 евра по хектару.
Када је у питању исплативост, напомиње да је однос између улагања и приноса променљив. –Условљен је квалитетом садница, пред обрадом, накнадном обрадом и прихраном засада и зато се сматра да је гајење ораха добар, али, истовремено, и ризичан посао.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
