Пише: Јелена Лукић
Шаргарепа се у Поморавском округу не производи на великим површинама, осим у селу Стрижа код Параћина, које је некада било познато по производњи паприке. На њиховим њивама шаргарепа је доминантна култура, с којом постижу приносе и преко 90 тона по хектару, каже дипл. инг. Драган Мијушковић, саветодавац за ратарство и повртарство у ПССС у Јагодини.
Рекордни приноси не могу се постићи случајно, зна се да сви рокови и мере морају бити испоштовани. Прво треба обратити пажњу на плодоред. Погодни предусеви шаргарепе су парадајз, паприка, млади кромпир, грашак, салата и ђубрене окопавине, а сама шаргарепа је добар предусев за већину других култура.
Дубина орања утиче на квалитет
– Шаргарепа има два рока сетве, пролећни и јесењи. Пролећна сетва је током раног пролећа, а шаргарепа се обично вади из земље крајем јуна и почетком јула. Јесења се обавља током маја и ова шаргарепа се вади када коренови достигну технолошку зрелост. Берба из пролећне сетве користи се током сезоне, док шаргарепа која се добије у јесењој сетви може да се чува дужи период у одговарајућим условима – каже Мијушковић.
Основну обраду треба обавити у јесен после бербе претходног усева, дубоко орање извести на дубини од најмање 30 цм. Пре орања, треба растурити НПK хранива (500 кг/ха 10:30:20, или 800 кг/ха 8:16:24), у зависности од типа и плодности земљишта. На сиромашним и песковитим земљиштима обавезно треба унети згорели стајњак у количини од 30 до 40 т/ха. Дубина орања директно утиче на квалитет, правилан раст и развој корена шаргарепе. У пролеће треба растурити око 200 кг/ха KАН-а и приступити предсетвеној припреми сетвоспремачима.
– Ако се мора орати у пролеће, пре орања треба растурити сву предвиђену количину НПK ђубрива 800 кг/ха 10:30:20 или 1.500 кг/ха 15:15:15 или 40 т/ха згорелог стајњака. На тежим земљиштима ваља претходно извршити тањирање, па онда сетвоспремачима припремити земљиште и банкове – наглашава Мијушковић.
Банкови су издигнуте леје које пружају добру проветреност, довољно растреситу земљу и добар одвод вишка воде од биљака. То су све предности које омогућују да се добије довољно дуг и правилно формиран корен шаргарепе. Најчешћи сортимент је Болеро Ф1, Маестро Ф1, Престо и Лагуна.
Проређивање обавезно, као и прихрана, и окопавање
Сетву треба обавити прве недеље пољских радова до половине маја. Најчешће се сеје сејалицама за ситна семена, којима је већина произвођача из Стриже опремљена, уз утрошак од 0,8 до 1 кг/ха. Међуредно растојање је од 30 цм, а између биљака у реду 3 до 5 цм. Сетва у двореде траке је с растојањем од 10 цм између редова и 40 цм између трака, са 3 до 5 цм између биљака у реду. Дубина сетве износи од 1 до 1,5 цм.
Проређивање је обавезна мера неге, где нема прецизних сејалица за ситна семена, а треба почети кад се формира 4 до 6 правих листова и када је земљиште довољно влажно. Уколико је потребно друго проређивање, оно се обавља кад шаргарепа достигне дебљину до 1,5 цм.
Прихрана је обавезна, а зависи од плодности земљишта, преткултуре, основног ђубрења и стања усева. Потребно је 200 до 300 кг/ха KАН-а, или 150 кг/ха УРЕ-е. Окопавање се ради 10 до 15 дана по сетви, при чему треба водити рачуна о томе да се не повреди клица. Најчешће се прво окопавање обавља када биљке имају 2 до 4 листа. Обично се првим окопавањем ради и проређивање, а следеће које се обавља 20 до 25 дана после првог, комбинује се с прихраном. Наводњава се након сетве и у току вегетације како би се одржала повољна влажност земљишта, у новије време с прихранама.
– У зависности од сорте, начина и намене производње технолошку зрелост шаргарепа достиже за 60 до 120 дана (корен пречника 1 до 1,5 цм), а пуну зрелост када се осуше спољни листови. Наши произвођачи шаргарепу ваде помоћу једнообразног плуга коме се скине плужна даска, која уствари растресе земљиште па се шаргарепа купи ручно, чисти и слаже у гомиле или џакира – каже Мијушковић.
Један комбајн као 400 радника
Највећи проблем произвођача шаргарепа у централној Србији је, пре свега, повећање цена репроматеријала. Цена ђубрива је повећана за дупло, поскупело је гориво, неке субвенције касне и по три године, затим је некима проблем мала откупна цена која је на почетку године била око 30 динара по килограму, као и недостатак и висока цена радне снаге, чија дневница иде до 3.500 динара.
– Да би нам се исплатила производња, цена треба да буде од 40 динара па на горе. Видећемо како ће се даље кретати цена – поручује Марко Маринковић из Стриже који шаргарепу узгаја на два хектара.
Додаје да се овдашњи произвођачи шаргарепе не могу поредити с онима из Војводине, где су површине веће и опремљеност механизацијом боља. Такође, Покрајинска влада даје додатна средства пољопривредницима, што није случај у овом делу Србије.
– На пример, моја линија пере од три до четири тоне, а већи произвођачи у Војводини и више од 25 тона дневно. Један произвођач у Војводини има 200 хектара шаргарепе, а комбајн му замењује 400 радника дневно. Ову површину он уради за мање од месец дана. Ко има комбајн, са десетак радника вади 50 тона, а ја са 20 радника пет тона. Мене вађење шаргарепе кошта 8 динара по килограму, а њега један динар – објашњава Маринковић проблеме с којима се сусрећу повртари у Поморавском округу и централној Србији.
Највећи произвођач у том крају, Дејан Милићевић из Стриже, гаји шаргарепу на 10 хектара. С оцем Мићом повртарством се бави већ 20 година. Обрађују још 15 хектара под пшеницом и кукурузом.
– Пролећну сетву, на два хектара, урадили смо у фебруару. Та шаргарепа је под агрилом и она се вади у јуну. Јесења сетва је јуна и ту шаргарепу складиштимо у хладњачама капацитета 300 тона. Приноси шаргарепе су нам од 85 до 90 тона по хектару. Недавно смо узели и нову линију за прање и паковање шаргарепе, капацитета 25 тона дневно – каже Милићевић.
Дејан Милићевић има комбајн, као и вадилице, па је тако смањио трошкове радне снаге, што је била велика ставка у производњи. Вадилица замени 150 радника дневно. Шаргарепа с поља Милићевића углавном се пласира на страна тржишта, и то у Црној Гори, Бугарској, Румунији и Македонији.
Може да се живи, али…
Маринковић ради само јесењу сетву. Шаргарепа се вади у новембру, затим се лагерује и продаје од децембра до маја. Приноси на газдинству Маринковића су од 60 до 80 тона по хектару. Од тога 70 одсто је прва класа. Ово газдинство, осим свих потребних прикључних машина, има и хладњачу капацитета 60 тона. Његова шесточлана породица живи само од повртарства и ратарства. Узгајају још и паприку, купус, целер, цвеклу, као и житарице због плодореда. Кажу да од пољопривреде може да се живи, али с оваквим поскупљењем све теже. Због тога размишља да смањи површине под шаргарепом.
Лакше до тржишта, него до радне снаге
Произвођачи истичу да су високе приносе почели да постижу када су уведени системи за наводњавање, пнеуматске сејалице за ситна семена, затим када су почели са применом складиштних сандука, осавремењених линија за прање шаргарепе, када су почели са градњом хладњача, као и са осигурањем усева, где је и држава субвенцијама помогла.
Најчешћи проблеми нису рад и организовање производње, чак ни тржиште, већ недостатак радне снаге. Добар радник просечно убере 20 џакова шаргарепе. Пласман поврћа са Стришких поља иде препродавцима, који га даље продају на кванташу у Београду и Црној Гори, а део продаје имају уговорен у већим маркетима.
