Ovčarstvo je druga po redu stočarska grana u Šumadiji i sve je zastupljenije na gazdinstvima. Tome su, prema oceni stručnjaka, doprinele povećane državne subvencije i pomoć lokalnih samouprava pri obnovi stada. Poljoprivrednici se radije odlučuju za ovce zbog lakog gajenja, bilo da su u pitanju domaće ili uvozne rase.
– Ovčarstvo je u ekspanziji u ovom delu Srbije zbog povećanih subvencija i čestih povraćaja novca od 50 odsto prilikom kupovine mladog stada. Suma od 10.000 dinara po ovci nije zanemarljiva, a tome se dodaje i naknada za svako jagnje predato klanici. S druge strane, ovce ne zahtevaju mnogo vremena, a ovaj ravničarsko-brdski teren im odgovara – objašnjava Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u PSSS Kragujevac.
Prosečan broj ovaca na imanjima u Šumadiji je od 50 do 60 grla. Prema podacima iz prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede ovčastvo je u Srbiji zabeležilo najmanji pad broja grla, tek 0,2 odsto, u odnosu na 2022. godinu.
Procenjuje se da u Šumadiji ima od 4 do 5 hiljada umatičenih ovaca. Osminu od tog broja čine domaće oplemenje rase. Od uvoznih rasa najzastupljenije su vitemrberg, romanovska i il de frans rase, a od domaćih sjenička pramenka. U torovima širom Šumadije se nađe i po koja pirotska, svrljiška ili pivska pramenka.
Poljoprivrednici se odlučuju za ovce, jer ne zahtevaju nikakve specijalne uslove, za razliku od krupne stoke, ali sa određenim razlikama u gajenju domaćih i uvoznih rasa.
Sjenička plamenka voli pašnjake
Svetislav Sinđelić iz Kutlova kod Kragujevca se bavi intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali na imanju oduvek gaji stado ovaca.
– Ovcama odgovaraju pašnjaci i boravak na otvorenom. Odlučio sam se za sjeničku pramenku. Lično sam najzadovoljniji ovom rasom, jer je najmanje zahtevna, što se tiče održavanja, veterinarske nege i jagnjenja. Sa dobrim ovnom imao sam i dobar priplod, često su se bliznile. Prosečna kilaža joj je 80 kilograma Trenutna cena je 400 dinara za merkantilno jagnje, odnosno koje nije priplodni materijal – kaže Svetislav Sinđelić.
Uvozne manje otporne
Gazdinstvo porodice Milić iz Gornjih Komarica kod Kragujevca, već deset godina gaje il de frans. Imaju stado od oko 90 ovaca i jagnjadi i drugačije iskustvo u gajenju.
– Nisu baš otporne kao što su naše autohtone rase poput sjeničke, jer im treba više nege. Ali jaganjci dobro napreduju i brže stignu za prodaju, u odnosu na domaće rase. Jagnje uglavnom po dva-tri jagnjeta. Rasa je mesnata i kupci su zadovoljni – kaže Vera Milić iz Gornjih Komarica.
Hektar paše za 15 ovaca
Suša poslednjih godina delimično otežava ispašu ovaca, ali kako kaže Goran Joksić, odgajivači domaćih rasa su u blagoj prednosti zbog nabavke hrane.
– Sjeničkoj oplemenjenoj ovci odgovara i obična šašina, seno lošijeg kvaliteta. Za gajenje domaćih rasa, koje su većim delom godine na ispaši, najidealnija razmera je jedan hektar pašnjaka na 10 do 15 ovaca, da bi ovčarska proizvodnja bila isplativa -dodaje Goran Joksić.
Domaće oplemenje rase su pogodnije, jer dobro podnose hladnoću, pa torovi treba da budu samo natkriveni, bez promaje, osim tamo gde su jagnjad.
Tekst i foto: Biljana Nenković
