Права зима нам тек следи, тврде у планинским селима југозападне Србије на основу појава у природи. А ко је сумњичав нека наредних дана добро отвори очи. У прошлости народ је пратио појаве у природи и временске прилике на поједине црквене празнике, а јануар их је пун, и на основу њих доносио своју временску прогнозу. Мада је у међувремену метеорологија узнапредовала, у појединим крајевима не одричу се лако старих навика.
А у свињској слазени је, кажу, записана прецизнија временска прогноза него у извештајима метеоролога. Због тога се овде у јесен свињске даће ишчекују с пуно већим нестрпљењем него емисије о временским приликама на телевизијским станицама. Уз залогај свежег меса тек испеченог на жару, чварке и чашицу домаће ракије тумаче се облик и изглед свињске слазене и на основу тога се планирају први пољски радови у наредној години.
– Годинама се бавим месарским послом и до сада није било омашке у временској прогнози коју „саопшти“ свињска слазена – категоричан је Мићо Марјановић из Сеништа на падинама Муртенице.
Снег све до маја
Већег снега биће тек после Нове године, а обилно ће падати и у марту. Забелеће се вероватно и крајем априла, што за овдашње прилике није ништа необично, прогнозирају у планинским селима југозападне Србије на основу изгледа свињске слезине током последњег свињокоља .
И протекле јесени многи су домаћини водили рачуна да не кољу свиње током младине (младог месеца). Кажу, месо од живинчета које се коље током „младих дана“ споро се суши и пропада, а маст хоће да ужегне.
– Испршутио сам тридесетак свиња и све свињске слазене говоре да праве зиме са пуно снега неће бити пре јануара 2022. године, као и да ће зима потрајати- каже касапин Горан Дулановић.
„Прочитати“ записано на свињској слезини није међутим ни мало лако, мада тако изгледа. Због тога су они који то умеју „на добром гласу“ и радо виђени гости на сеоским светковинама. А јесенас је било пуно посла и за касапине и за сеоске метеорологе.
– Свињска слезина мења облик сваке године, у зависности од временских прилика које најављује. Да би се правилно протумачили знаци потребно је да се слезина визуелно подели на шест једнаких дужних делова, јер зима код нас на планини траје шест месеци, све до маја. Тамо где је дебља него обично значи да ће у том месецу бити мразева, а када је шира да ће бити доста падавина. Када је на истом месту и дебела и широка значи да ће бити хладно уз обиље снега –објашњава касапин Горан Дулановић из Дражевића код Нове Вароши.
У поштапалици „сачувај ме Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана“ која се овде користи увек током разговара о временским приликама, сабрано је кажу мештани вековно искуство предака.
-Ако је облачно на Божић, верује се да ће те године добро родити воће, ако још и пада снег биће свега у изобиљу. Ако на Божић падне киша, богато ће родити све што се окопа мотиком. А уз здравље укућана, то је за овдашњег сељака и најважније. Планинска земља је посна и шкрта на роду, па да би се од ње видело неке користи мора се добро помучити и доста зноја пролити. Али је од тога слаба вајда ако нам време не иде на руку- каже пензионер Мића Ракетић.
Да би опстали у планинским врлетима са суровом климом мештани су научили да читају промене на биљном и животињском свету и да на основу њих одређују дане погодне за сетву, косидбу и жетву. Тако су и развили неколико начина за дугорочну временску прогнозу, а једна од њих је и на основу временских прилика између два Божића, католичког и православног.
– Између два Божића је 12 дана, а сваки дан у прогнози је један месец у години. Временске прилике у јануару прогнозирају се на основу тога какво је време 25. децембра, месец фебруар је 26. децембар и тако редом до Бадњег дана који је прогноза за децембар. У појединим селимам међутим, гледају се дани између православног Божића и Крстовдана, али у оба случаја принцип је исти, хладни, снежни и облачни дани предвиђају лепо време у том месецу, док киша, ветар или ведро време не слуте на добро- каже Десимир Спасојевић са Равног Тора.
Каква ће година бити, на Крстовдан се може сазнати и уз помоћ пихтија, а процедура је сасвим једноставна – на овај празник који се обележава 18. јануара, скувају се пихтије па се изнесу напоље, да се хладе. Ако се стегну и буду бистре као стакло, година ће бити родна и берићетна у сваком погледу. Они који пак не пропрате временске прилике на Крстовдан, могу то исто учинити на Богојављење, дан касније.
Зелен Божић, бео Васкрс
Зелен Божић носи бео Васкрс, кажу у планинским селима на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске. Овде се верује и да ће зима још потрајати ако у фебруару на Сретење греје сунце.
-Како је време на Младенце 22.марта, тако ће бити целог пролећа, док мартовкса грмљавина најављује родну годину. Ако је сунчано на Благовести, година ће бити родна, а ако је април пак мокар, јун ће бити сув. Сув мај, без кише, слути међутим гладну годину- верују горштаци.
– Ако на Богојављење пада снег или стегне мраз, чека нас добра година, а ако дува топао и сув ветар, година ће бити родна, али пуна болести. Ако на овај празник пада киша, биће поплава, а ако је време ведро, прети суша наредног лета – верују у планинским селима.
Хронике бележе да снег у нововарошком крају није падао једино у јулу и августу, а пре пар година је 16. маја освануо бели покривач дебљине пола метра. Да ли ће ускоро падати, мештани у јесен и пролеће одређују и према појави слане.
-Народно искуство каже да слана никада не може бити „старија“ од снега. А када Расничко поље према Увцу осване у белом од слане то је сигуран знак да ће га убрзо прекрити и снег. А не тако давно снег је овде падао и средином јуна– каже Милан Јанковић из Драглице.
Свој начин тумачења природних појава имају и воћари из села у питомој лимској долини. Овде је последњих година засађено скоро 500 хектара малине, а добро рађа и друго воће. Највише се гаји шљива, која се суши или се од ње пече квалитетна ракија за продају.
– Добро ће родити воће у воћњацима које од Никољдана до Бадњег дана „притисне“ магла а иње је током целог дана на гранама. Међутим, на оним парцелама које су под маглом и на Божић 7. јануара, град ће те године, како се верује, уништити воће и другу летину. Ако на Трифундан,14. фебруара, падне киша добро ће родити шљива– каже Радован Главоњић из Бистрице.
Жељко Дулановић
