„Са 110 хектара раног грожђа, од којих су готово све сорте без семенки ми смо први европски произвођачи који се појављују на светском тржишту“, рекао јеАнгело Брунези са сицилијанског газдинства „Casa Grazia“ која се налази у граду Ђели. Ово се газдинство већ 10 година бави истраживањем сорти без семенки.
Европски потрошачи све више цене практичност, стога грожђе без семена поставља нове стандарде и највише их привлачи. Брунези каже да су одлучили да се базирају на купце који траже ексклузиван производ, као што су они у катарској Дохи, Абу Дабију и Дубаију као и Скандинавији, али и у понеким европским државама. Извозе у Канаду и све земље у којима постоји потражња за оваквим сортама.
„Рано сазревање ових плодова последица је посебне микроклиме на подручју нашег узгоја“, напомиње рекавши да су близу мора и језера Бивиjере које је богато флором и фауном.
Из Сицилије, тачније града Мацароне долази још један произвођач оваквог воћа. Реч је о компанији „Il Castelо“ која на 10 хектара узгаја органско грожђе без семенки. Осим тога, њихови производи носе и заштићену ознаку географског порекла.
Како би увео новине и конкретне резултате, Симоне Раниоло се фокусирао на органски узгој и сорте без семена и, каже за Фресхплазу, та комбинација показала врло задовољавајућом. Њихова циљана тржишта су Швајцарска, Немачка, Француска и Италија.
Већина мисли да је такво воће резултат генетске модификације или научног „чаробњаштва“, но Gardening know how појашњава како је заправо настало као резултат природне мутације.
Откривши то, виноградари су почели да га размножавају вегетативно, садњом резница.
Што се тиче тржишта, грожђе се убраја у најпопуларније воће на подручје Европе. Сходно томе има добар потенцијал, а посебно су тражене управо сорте без семенки. Од белих су то: томпсон, свит глоб, шуграоне, регал, сентениа, аутум крисп, од црвених: кримзон, флејм, руби, свит селебрејшон и тимко, а од црних сорти сампер ројал, мелоди, аутум ројал и сејбл сидлес.
Након банана, ова врста воћа има највећу увозну вредност у Европи и то 1,4 милијарди евра. Годишње се његов увоз повећа за три до четири одсто, а цене осцилирају током године. Иако је наш континент највећи глобални произвођач грожђа, производни трошкови расту, а узгој постаје све мање исплатив. Управо то отвара могућност страним произвођачима.
Главни европски произвођачи стоног су Италија, Шпанија и Грчка, с тим да је Италија и главни добављач у Европи с производњом од око милион тона годишње. Иако је и Француска велики произвођач са 5,5 милиона тона, већина је намењена производњи вина.
Сорте без семена постале су доминантније током последњих година и очекује се даљи раст њиховог удела на тржишту, предвиђа Центар за промоцију увоза из земаља у развоју (CBI). Уједињено Краљевство је било на челу потражње, али сада се овакве сорте преферирају у већини земаља северне Европе. На пример, немачко тржиште је близу 80 одсто понуде онога без семена.
Тржишта јужне и источне Европе имају традиционалнију потрошњу, укључујући локалне сорте. Укус и цена често утичу на куповину, али ће и тамо вероватно следити тренд без семена у следећим годинама.
Виноградари у Шпанији, а све више у Италији и Грчкој, започели су транзицију према овој производњи како би удовољили растућој потражњи. Такође, у регијама попут Перуа, Чилеа и Јужне Африке, многи узгајивачи прелазе на те сорте. Оне са семенкама неће нестати са тржишта, али ће његова потражња зависити од цена и разлици у укусу.
Извор: Агроклуб.рс
