Пише: Јасна Бајшански
Звонко Гвоздановић из Сланкамена за себе каже да није изворни пољопривредник, те да је у ово сремско село на Фрушкој гори дошао да би се бавио неким другим пословима. Али, како судбина зна да буде променљива, због прелома руке Звонкови снови су се променили, па је, како каже, штафелај отишао на једну страну, а он на другу, у виноград, јабучњак и на њиву да гаји батат и то, сада већ давне, 1998. године.
Можда је то и природан след. Поколења Гвоздановића бавила су се виноградарством и винарством, а не недостаје им ни искуство у производњи јабука.
Краљевско вино које је волео Тито, а Путин уживао у њему
– У мом винограду је грожђе које нико нема на Фрушкој гори. Ту бих издвојио сорту мадам матијас, први клон који је направљен у Европи и који сада имамо само један узгајивач из Мађарске и ја. Ова сорта је некада била одомаћена, али је сада, на жалост, више нема. Док је Војводина припадала Аустроугарској монархији, на њеним просторима није било хамбурга, већ се за јело користио управо матијас, пре свега због његовог мускатног мириса и укуса. Црвено грожђе, црвен лист… фантастично грожђе, а вино невероватно – с одушевљењем прича Гвоздановић.
Не мање усхићен, говори и о сланкаменки и наглашава да је Сланкамен једино место које има своје грожђе. Али, управо у овом месту гаје се разне сорте, од шардонеа, совињона до рајнског и италијанског ризлинга, шираза. А да апсурд буде већи, нема баш сорте сланкаменка. Због тога она заузима почасно место у Звонковом винограду.
– Имам и мускат крокан набављен са Бисерног острва код Новог Бечеја. Лозу сам набавио од људи који су тамо одржавали винограде, ја сам је калемио. Требало ми је подоста времена да ми овај посао успе. Тад сам рекао да овај посао човек ради или зато што воли, или зато што је луд. Ипак, сада имам врхунско вино. Чак сам успео да направим и бермет од мускат крокана, објашњава Гвоздановић.
Вино крокан називају и „краљевско вино“. Кажу да су га пили цареви, волео га је и Тито, а збори се и да је Путин уживао у њему.
Мистерија крокана
Крокана има и данас у винотекама, па и у трговинским ланцима. Никада није био јефтин. Ненад Басарић у тексту „Крај мистерије крокана“ каже да је то случај, не толико због квалитета или просечних једанаест процената алкохола који носи, већ из обзира на историју овог вина, али и због сени оних који су га пре њих пили и којима је вино било намењено.
Сорта мускат крокан без сваке сумње носи вео мистерије у себи. На Бисерном острву крај Новог Бечеја, крајем 19. века, у доба Аустроугарске, гроф Рохонције посадио је сорту, за коју неки тврде да је стигла из Француске, а други из Алжира. Гроф је лозу тад посадио и на бројним другим локацијама широм Европе.
Иако подложан болестима, осетљив према сивој плесни и ниским температурама, мускат крокан је само бујао на петнаест хектара врло плодне земље Бисерног острва. Посебан ефекат на развој лозе имао је рефлекс сунчевих зрака са Тисе и изразити микролокалитет. Басарић пише: „Након доба филоксере, када је деведесет процената светских винограда уништено и кад се кренуло у обнављање сорти, испоставило се да мускат нема намеру да се било где одржи, осим на грофовском поседу. Крајње аутентично вино гроф је од тад као поклон слао на разне европске дворове, пријатељима, познатим политичарима, богаташима, градећи изузетно препознатљив бренд. Картон овог егзотичног производа, као знак пажње, поштовања, али и престижа, неки процењују да би данас премашио суму од око хиљаду евра.“
Органска заштита јефтинија и квалитетнија
А, своје винограде овај домаћин добро пази и негује па због тога примењује органску заштиту, третирајући их само бакром и сумпором. Садашњи бакар је изузетно квалитетан, споро се испира и, када се у њега дода неко лепило, лоза трпи 20 до 30 литара кише по квадратном метру, тако да виноград не мора да се прска после сваке кише.
Оваква заштита је и јефтинија и квалитетнија од конвенционалне. Гвоздановић каже да је виноград затрављен и да је трава чудо, јер решава многе ствари.
– Морам рећи да моје грожђе има пуно шећера. Виногради су на одговарајућем нагибу и диспозицији, присутан је утицај Дунава на падине Фрушке горе и грожђе зато не прероди. Примера ради, по ластару сланкаменке иде само један грозд. Прошле године сам радио експеримент да на чокоту вранца остану два грозда и у шири је било преко 29 процената шећера, што се не постиже ни у Северној Македонији, ни у Црној Гори – објашњава Звонко.
На питање да ли је од некога наследио сво то знање, каже одрично и да је његова школа добра, али је школарина скупа.
ЗВОНКОВО СИРЋЕ ЗА ЛЕК: Божији дар из јабуке и сибирског ариша
Како негује своје винограде, тако висперани Звонко Гвоздановић пажњу посвећује и својим јабучњацима, од чијих плодова прави јабуково сирће. Они који су га конзумирали, кажу да је посебно, а та посебност долази од таксифолина који му Звонко додаје. Таксифолин је најјачи природни антиоксидант, флавоноид добијен из дрвета сибирског ариша. Својим лековитим и благодетним својствима неутралише из организма слободне радикале, ојачава зидове крвних судова, побољшава регенерацију унутрашних органа и ткива…
– Таксифолин је 30 пута јачи антиоксидант од ароније и, у комбинацији с јабуковим сирћетом, даје јако лепе резултате. У комбинацији с медом ово јабуково сирће погодно је за спречавање и лечење многих болести. Оно пре свега јача одбрамбену моћ организма од канцера, прочишћава крв, смањује холестерол, снижава висок крвни притисак, спречава срчане болести и смањује могућност срчаног удара, отклања реуматске тегобе, малаксалост, умор, смањује главобољу, ублажава мигрену, помаже код отклањања гојазности, лечи хронично обољење синуса, регулише рад црева код тровања и јача потенцију. Јабуково сирће у време пандемије ковидом веома је корисно, јер се његовом конзумацијим спречава згрушавање крви – истиче Гвоздановић. Своју причу о јабуковом сирћету завршава тврдњом да је јабука воћка над воћкама и да није Ева Адаму у рају јабуку узалуд дала. Јабуково сирће је највећа чар природе, Божији дар.
