УГРОЖЕНА РОДНОСТ ТРЕШЊЕ И КАЈСИЈЕ: Када време није наклоњено воћкама

Измрзавање пупољака у току зиме и цветова од пролећних мразева у нашој климатској зони постаје све учесталија појава. То се показало и ове године када је у појединим подручјима дошло до смањења приноса неких воћних врста услед неповољних временских услова. Када су у питању трешња и кајсија, највећа оштећења забележена су углавном у равничарским пределима.

ТРЕШЊА

– Ове године трешња је почела да цвета крајем марта и почетком априла, што је раније него што је уобичајено – објашњава др Драган Милатовић, професор Пољопривредног факултета у Београду. – У том периоду у београдском и смедеревском Подунављу, најзначајнијим рејонима гајења ове воћне врсте, нису забележени јачи пролећни мразеви који би довели до измрзавања цветова и заметнутих плодова. Принос је био бољи код сорти познијег времена сазревања као што су „санберст“, „регина“, „кордија“, у односу на ране сорте попут „бурлата“. У добро негованим засадима убрало се 12–15 тона плодова по хектару. У неким крајевима, посебно равничарским, било је измрзавања, односно хладно време средином марта утицало је на мањи принос ове воћне врсте.
Др Милатовић напомиње да је цветање најкритичнија фенофаза у годишњем циклусу трешње. Мразеви током овог периода, посебно они интензитета од минус два Целзијусова степена могу знатно да оштете цветове и смање принос трешње. Уз то, киша и ветар отежавају лет пчела, због чега је слабије опрашивање и оплодња, а у вези с тим и лошији принос. Ово је посебно изражено код самобесплодних воћних врста, какав је највећи број сорти трешње.
Познавање времена и дужине цветања трешње је значајно због комбиновања сорти приликом подизања засада. Сорте са дужим цветањем имају већу могућност за успешно опрашивање и оплодњу и мање страдају од позних пролећних мразева, јер им се цветови налазе у разним етапама развоја. За локалитете које карактеришу честе појаве позних пролећних мразева треба бирати сорте каснијег времена цветања. Самооплодне могу да се гаје и у чистим једносортним засадима, мада и оне боље рађају ако се обезбеде сорте опрашивачи или је у засаду заступљено више сорти. Такође, сорте ранијег времена зрења постижу вишу цену на тржишту. Међутим, код њих су и трошкови производње већи због тога што њихови плодови не сазревају истовремено, тако да је потребна пробирна берба. Поред тога, оне имају и ситније плодове, а често и мању родност. Њих ваља гајити нарочито у подручјима са топлијим климатом или на експозицијама које омогућавају раније сазревање плодова. У подручјима са обилнијим падавинама у периоду сазревања трешње (мај-јун) треба бирати сорте које су мање склоне пуцању плодова.
– Постоји већи број добрих новијих сорти које се могу препоручити за гајење – додаје др Милатовић. – Једна од њих је „ерли лори“, сорта пореклом из Француске, која заслужује пажњу због врло раног зрења и крупних плодова. Од средње касних то су „кармен“, „грејс стар“, „блек стар“, „санберст“, а од касних „регина“, „кордија“ и „феровија“.
Осетљивост трешње на мраз у великој мери зависи од подлоге на којој су сорте калемљене. За сада се најчешће користе сејанци дивље трешње и магриве. Али, на овим подлогама стабла имају велике димензије, што отежава бербу и чини производњу мање економичном. Због тога се у интензивној производњи све више користе вегетативне подлоге мање бујности као што су Гисела 5 и Гисела 6. Оне омогућавају гушћу садњу, раније ступање у род и веће приносе по јединици површине у односу на генеративне подлоге. Међутим, ове подлоге захтевају постављање наслона, наводњавање, као и оштрију резидбу да не би дошло до прерођавања стабала.

Избор подлоге за трешњу доста зависи од особина земљишта на коме ће се гајити. На лошијим и сувим земљиштима слабо бујне подлоге не могу да обезбеде висок принос и добар квалитет плодова. Многе новије подлоге за трешњу су осетљиве на већи садржај креча у тлу, који доводи до појаве хлорозе. Због тога приликом избора подлоге треба обратити пажњу на пХ вредност и садржај физиолошки активног креча у земљишту. На сувим и кречним земљиштима најбоље је користити магриву као подлогу. С друге стране, ова подлога је веома осетљива на забаривање тла. Влажна и тешка земљишта најбоље подносе подлоге које потичу од вишње.– Доминантан узгојни облик за трешњу код нас је побољшана пирамидална крошња. Она, уз одговарајућу агротехнику, представља прикладан облик за већину сорти гајених на бујним генеративним подлогама. Слабо бујне вегетативне подлоге омогућавају коришћење витког вретена као узгојног облика и примену густе садње (до 4 д` 1 метар), па се може очекивати да таквих засада буде што више – додаје наш саговорник.
Приликом подизања засада трешње пажња се обраћа и на избор положаја. Повећањем надморске висине смањује се температура ваздуха, што утиче на касније цветање и зрење плодова. За комерцијално гајење ове воћне врсте оптимална је надморска висина до 800 метара, мада појединачна стабла могу да успевају и на вишим положајима. Нису погодне затворене долине и котлине. У њима се сакупља хладан ваздух и већа је опасност од појаве позних пролећних мразева. Повољнији су отворени положаји који имају добру ваздушну дренажу, односно лагано струјање ваздуха. Важна је и близина већих водених површина јер утиче на бољу осветљеност, смањење дневне и годишње амплитуде температуре ваздуха, као и повећање релативне влажности ваздуха. На јужним положајима трешња сазрева раније, па су они погодни за гајење раних сорти. Међутим, у подручјима где постоји опасност од позних пролећних мразева боље су северне експозиције на којима је цветање нешто касније. Ваља избегавати југозападне положаје јер је на њима дебло угрожено измрзлинама и изложено опасностима од пуцања коре.

Не сме се запоставити ни значај земљишта. За гајење трешње погодна су она која садрже 30–60 одсто укупне глине и 40 до 70 одсто укупног песка. Треба да садрже три одсто благог хумуса, седам милиграма лакоприступачног фосфора, 30 милиграма лакоприступачног калијума у 100 грама ваздушно суве земље и мање од 10 одсто физиолошки активног креча. Одговарају јој благо кисела до неутрална (пХ 5,5 до 7,5), дубока, структурна, растресита и пропустљива земљишта. Уколико се као подлога употреби магрива, могу се користити и неутрална или благо алкална земљишта, са нешто већим садржајем физиолошки активног креча. Ова воћна врста не подноси глиновита, тешка и забарена земљишта са високим нивоом подземних вода. Од подлога на забаривање је најосетљивија магрива, затим дивља трешња, а мање вишња.

КАЈСИЈА

Пролећни мразеви се често јављају у периоду када се кајсија налази у фази цветања или прецветавања. Критичне температуре које изазивају измрзавање делова цвета и заметака плодова су од минус 0,5 до минус два степена. Отворен цвет издржи температуру око минус два, а заметнути плодићи само минус један степен.
За сузбијање или ублажавање штете од мразева значајна превентивна мера заштите је избор одговарајућег положаја за подизање засада кајсије. Поједини рејони наше земље имају веома повољне природне услове за плантажну производњу ове воћне врсте. Најбољи су брдовити положаји, са благим нагибом (3–5 степени), на надморској висини 200–400 метара. Затворени положаји, односно долине, котлине, подножја брда су неповољни, јер се ту задржава хладан ваздух и више се јављају оштећења од позних пролећних мразева. Такође, мање повољни су равничарски терени, због веће изложености хладним ветровима и веће могућности измрзавања. Погодни су и они који се налазе у близини великих водених површина јер осим на бољу осветљеност кајсије, испаравањем утичу и на смањење колебања температуре ваздуха, чиме се умањује могућност оштећења од позних пролећних мразева или екстремно ниских зимских температура.
– Успешна мера заштите од мразева је и гајење отпорних сорти – објашњава др Милатовић. – Предност треба дати оним које су створене у нашим агроеколошким условима, или се већ дуже време гаје, јер су се оне већ адаптирале на такве услове. Најбоље су се показале домаће сорте које цветају касније, као што су „ружа“, „новосадска родна“, „НС-4“, „НС-6“ и нова сорта „буда“ („ДМ-1“). Принос је ове године углавном био добар, нешто бољи код познијих у односу на ране сорте. Тако је по хектару код познијих сорти („новосадска родна“, „НС-4“, „роксана“) убрано 15–20 тона плодова. Већи засад треба да има најмање четири до шест сорти различитог времена цветања, односно сазревања. Добра комбинација је када се у њему посаде раноцветне и касноцветне сорте.

Једна од новијих помотехничких мера за заштиту кајсије од мраза је летња резидба којом се прекраћују младари за трећину. На тај начин се подстиче развијање превремених гранчица које цветају касније у односу на остале родне гранчице, тј. продужава се цветање и смањује опасност од раних пролећних мразева. Такође, добија се већи број цветних пупољака у круни, њихова већа отпорност на ниске температуре у току зиме и одлагање цветања за два до три дана. У зависности од кретања вегетације у тој години, климатских прилика, сорте и подлоге, изводи се у другој или трећој декади јула. На стаблима на којима је урађена оваква резидба интервал цветања је знатно дужи, тако да се ризик од измрзавања свих цветова смањује.
– Високо калемљење или коришћење посредника може донекле смањити ризик од мразева и појаве апоплексије кајсије – додаје наш саговорник. – До сада су се најчешће користиле генеративне, односно подлоге које потичу из семена, углавном сејанци џанарике (Prunus cerasifera L.). Међутим, то није најбоље решење, јер су воћке калемљене на овој подлози бујне, у јесен касније завршавају вегетацију, а у пролеће раније почиње кретање сокова и због тога их често оштећују мразеви. Поред тога, кајсија на џанарици често страда од апоплексије и има ситније плодове. Ови недостаци се у последње време успешно отклањају посредницима, односно неким сортама шљиве. То могу бити „стенлеј“, „чачанска лепотица“, „крупна зелена ренклода“, „црни трн“ и друге. Прво се на џанарици при земљи калеме наведене сорте шљива, а потом, на 100 до 120 центиметара од земље, сорте кајсије. Овај начин се у неким расадницима највише користи и познат је као калемљење на високо или у круни.

С. Малиновић

Добро јутро број 544 – Август 2017.