Насловна АРХИВА UJEDINNJENE NACIJE: Hrana sve otrovnija

UJEDINNJENE NACIJE: Hrana sve otrovnija

У нормалним околностима, биљке претварају усвојене нитрате у нутритивне аминокиселине и протеине, али дуготрајне суше то успоравају и спречавају, што доводи до проблематичног гомилања нитрата у биљци. Ако људи конзумирају превише нитрата, то може утицати на способност црвених крвних зрнаца да преносе кисеоник у телу

687

Poljoprivredni usevi proizvode sve više štetnih hemijskih jedinjenja zbog prilagođavanja sve češćim ekstremnim vremenskim uslovima, a to može izazvati zdravstvene probleme kod ljudi i stoke koji ih jedu, upozoravaju naučnici.
U novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) piše da usevi poput pšenice i kukuruza razvijaju veću količinu potencijalno štetnih otrova, kao samozaštitu od ekstremnog vremena. Ovakva hemijska jedinjenja štetna su za ljude i stoku ako ih konzumiraju duži vremenski period, istaknuto je u Izveštaju, objavljenom tokom sastanka Veća za životnu sredinu UN u Najrobiju.

Usevi odgovaraju na uslove suše i rast temperature, baš kao što to čine ljudi kad se suoče s takvim stresnim situacijama, objasnila je Žaklin Mekglejd, glavna naučnica i direktorka Odeljenja za rano upozoravanje i procenu UNEP.
U normalnim okolnostima, biljke pretvaraju usvojene nitrate u nutritivne aminokiseline i proteine, ali dugotrajne suše to usporavaju i sprečavaju, što dovodi do problematičnog gomilanja nitrata u biljci. Ako ljudi konzumiraju previše nitrata, to može uticati na sposobnost crvenih krvnih zrnaca da prenose kiseonik u telu.

Usevi za koje se smatra da gomilaju previše nitrata u stresnim razdobljima jesu kukuruz, pšenica, ječam, soja, proso i šećerna trska. Ako su posle dužih suša izloženi velikim količinama kiše, neki usevi otpuštaju veoma otrovan gas – cijanovodonik, odnosno, prusku kiselinu.

Pruska (cijanovodonična) kiselina, kao jedno od jedinjenja koje se koristi u hemijskom naoružanju, sprečava dotok kiseonika kod ljudi. Čak i kratkotrajna izloženost može biti štetna – rekla je Mekglejd.

Biljke, poput manioke, lana, kukuruza i šećerne trske, najranjivije su za opasno nakupljanje pruske kiseline, navodi se u Izveštaju. Mekglejd je istakla slučajeve trovanja cijanovodonikom koji su zabeleženi na Filipinima 2005. i u Keniji 2013. godine. Dvoje dece preminulo je u Keniji zbog konzumacije manioke s povišenim nivoom pruske kiseline, posle ekstremnih kišnih razdoblja, izvestili su lokalni mediji.
Opasni su i aflatoksini, plesni koje pogađaju biljke i oštećuju jetru, izazivaju rak i slepilo i dovode do smetnji u razvoju fetusa i dece. Oni se takođe šire zbog promenljivog vremena, uzrokovanog klimatskim promenama, smatraju naučnici.
Mekglejd je rekla da je oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju svake godine izloženo aflatoksinima, a taj broj raste. Takođe, istakla je da se uviđaju razmere problema vezanih za otrove s kojima se nose farmeri u zemljama u razvoju tropskog i suptropskog područja. Pošto se toplije vreme širi prema polovima, državama u umerenim područjima prete novi problemi.

U Keniji se 2004. desio niz teških slučajeva trovanja aflatoksinima, koji je pogodio više od 300, a ubio 100 ljudi posle duge suše, smatraju u Međunarodnom istraživačkom institutu za stoku (ILRI). Evropa će takođe biti pogođena rastućom količinom aflatoksina u lokalnim usevima, ako globalna temperatura naraste za 2 Celzijusova stepena. Zbog trenutne situacije u svetu predviđa se rast od 3 stepena, smatraju naučnici.

Veća količina otrovnih jedinjenja u telu znatno će uticati na svetski zdravstveni sistem koji se i sad već teško nosi s posledicama prehrambene nesigurnosti – rekla je Dorota Jarosinska iz Svetske zdravstvene organizacije.

Izveštaji UNEP predlažu ideje koje farmeri i poljoprivredni stručnjaci mogu usvojiti da bi smanjili štetan uticaj toksina, poput mapiranja zagađenih područja, te izlaganja čvršćih dokaza o toksinima u njihovom okruženju. Naučnici predlažu i razvijanje useva za ekstremne vremenske uslove kojim bi se smanjila količina otrovnih hemikalija u hrani, a svetski agrikulturni istraživački instituti već rade na razvijanju ovakvog semena.

M. Volčević

Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.