ŠLJIVI PRIJA ZELENA REZIDBA
Zelena rezidba šljive predstavlja dopunsku meru koja je veoma korisna, ako se pravilno i na vreme izvede. Uglavnom se obavlja u mladim zasadima tokom formiranja uzgojnog oblika, ali je korisna i na šljivama u punoj rodnosti.
Tokom formiranja uzgojnog oblika ovom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i od kojih će se obrazovati osnovne grane. Sa zelenom rezidbom se može početi od prve godine, već kada mladari na posađenim šljivama dostignu 10 do 15 cm, a to je obično krajem aprila ili u prvoj polovini maja meseca. Tada je potrebno odstraniti sve mladare koji izbijaju iz podloge, ili niže iz debla i koji se neće koristiti za osnovne grane.
Vođicu osloboditi konkurencije
U narednim godinama, prilikom formiranja poboljšane piramidalne krune, potrebno je izolovati vođicu, tj. ukloniti one mladare koji su joj konkurencija i nalaze se u njenoj blizini. Ukoliko se i iz glavnog i pomoćnog pupoljka sa istog mesta na produžnici razviju dva mladara, potrebno je jedan ukloniti rezidbom.
Zelenom rezidbom u kasnijim godinama formiranja uzgojnog oblika uklanjaju se svi mladari koji rastu ka unutrašnjosti krošnje. Prekraćivanje ostavljenih mladara i dopunsko uklanjanje obavlja se tokom zimske rezidbe.
Osnovni cilj zelene rezidbe stabala šljive u rodu je da se uklone suvišni mladari koji imaju nepovoljan položaj u kruni, a koji bi se i onako uklonili zimskom rezidbom. Njihovim uklanjanjem potencira se porast mladara koji imaju povoljan položaj u kruni i na kojima se formira najviše cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Takođe, utiče se na bolju osvetljenost i provetrenost krune što ima za cilj bolju obojenost plodova što je posebno važno kod stonih sorti šljive, a bolja provetrenost u kruni smanjuje pojavu truleži ploda.
Prava mera upotrebe makaza
Vodopije i mladari koji rastu ka unutrašnjosti krune uklanjaju se do osnove voćarskim makazama u toku juna i jula meseca, u zavisnosti od lokacije zasada i vremenskih uslova. Što se tiče intenziteta zelene rezidbe, tu valja biti umeren i ne treba uklanjati ili prekraćivati višegodišnje grane, a mora se ostaviti dovoljan broj letorasta za normalno funkcionisanje voćke. Izuzetno, ukoliko se u zasadu šljive primete simptomi monilinije (gljive koja izaziva sušenje cvetova i vrhova grančica), takve grane treba skratiti do zdravog dela.
Osim zelene rezidbe, u cilju pravilnog formiranja krune kod mladih voćaka treba primenjivati i ostale agrotehničke mere. Povijanje mladara je obavezna mera kojom se povećava ugao koji mladar zahvata sa vođicom. Povećavanjem ugla grananja utiče se na smanjenje bujnosti voćaka i ranije stupanje u perid rodnosti, tj. stimuliše se razvoj cvetnih pupoljaka.
Prilikom ostavljanja letorasta za osnovne grane u prvoj godini posebnu pažnju treba posvetiti uglu koji oni zahvataju sa osom stabla. Taj ugao bi trebao da bude od 60 do 70 stepeni. Zbog toga je bitna mera povijanja mladara pomoću čačkalica, štipaljki, specijalnih plastičnih povijača, tegova, kanapa i dr. Ovo se radi od polovine maja do početka jula meseca.
Piše: Dipl. ing. Đorđe Sovilj,savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, PSSS Valjevo
