Суша представља скривену кризу на глобалном нивоу која прети да постане „следећа пандемија“ ако земље не предузму хитне мере у управљању водама и земљиштем и решавању климатских ванредних ситуација, саопштиле су Уједињене нације.
Најмање 1,5 милијарди људи директно је погођено сушом током 21. века, а економски трошкови током отприлике тог времена процењују се на 124 милијарде долара, преноси Гардијан.
Прави трошкови ће вероватно бити вишеструко већи, јер такве процене не укључују велики утицај у земљама у развоју, наводи се у најновијем извештају УН.
У сажетку извештаја наводи се да „суше имају дубок, широко распрострањен и потцењен утицај на друштва, екосистеме и економије, а трошкове до којих доводе несразмерно сносе најугроженије особе“.
„Широк утицај суше се непрестано не региструју, иако се простиру на великим површинама, каскадно пролазе кроз системе и ваге и задржавају се, погађају милионе људи и доприносе несигурности хране, сиромаштву и неједнакости“, стоји у извештају Канцеларије УН за катастрофе и ванредне ситуације.
Мами Мизутори, специјална представница генералног секретара УН-а за смањење ризика од катастрофа истакла је да је „суша на прагу да постане следећа пандемија и не постоји вакцина која би је излечила“.
„Већина света ће живети са несташицом воде у наредних неколико година. Потражња ће надмашити понуду током одређених периода. Суша је главни фактор деградације земљишта и пада приноса за главне усеве“, изјавила је Мизуторијева.
Према њеним речима, многи имају представу да суша погађа пустињске регије у Африци, али да то није случај. Суша је сада широко распрострањена и према извештају ће је до краја века доживети све земље, осим неколицине.
„Људи живе са сушом већ 5.000 година, али ово што сада видимо је веома различито. Људске активности погоршавају сушу и повећавају утицај“, напомиње Мизуторијева.
Ни развијене земље нису имуне на суше. САД, Аустралија и јужна Европа су последњих година искусиле сушу. Суша кошта више од шест милијарди долара годишње САД, а око девет милијарди евра у ЕУ, али то ће вероватно бити озбиљно потцењено.
Пораст броја становника, такође, излаже више људи у многим регионима утицајима суше, каже се у извештају.
Суша превазилази пољопривреду, рекао је Роџер Пулварти, старији научник у америчкој Националној управи за океане и атмосферу и коаутор извештаја.
Указао је на Дунав у Европи, где је суша која се понавља последњих година утицала на транспорт, туризам, индустрију и производњу енергије.
„Морамо да имамо модернизован поглед на сушу. Морамо размотрити како управљати ресурсима као што су реке и велика сливна подручја“, изјавио је Пулварти.
Као кључне покретаче суше извештај наводи промену шаблона кишних шума услед климатског слома. Извештај, међутим, идентификује и неефикасну употребу водених ресурса и деградацију земљишта под интензивном пољопривредом и лошу пољопривредну праксу као улогу.
У извештају се наводи да су међу главним проблемима и крчење шума, прекомерна употреба ђубрива и пестицида, прекомерна испаша и прекомерно црпљење воде за пољопривреду.
Мизуторијева је позвала владе да предузму мере како би помогле у спречавању суше, реформишући и регулишући начин на који се вода вади, складишти и користи и како се управља земљиштем. Рекла је да системи раног упозоравања могу много да помогну људима у опасности и да су сада доступне напредне технике прогнозе времена.
Истиче да је рад са локалним становништвом од суштинске важности, јер локално и староседелачко знање може помоћи у информисању где и како чувати воду и како предвидети утицаје сушних периода.
Извор: РТС Фото:
