За успешно гајење кромпира климатски услови имају велики, али не и пресудан значај. Висина приноса кромпира зависи од количине и распореда падавина, од којих зависи и број кртола, крупноћа и квалитет. Како је кромпир биљка умерено влажног поднебља, најпогоднији су крајеви с умерено влажним режимом и умереним количинама падавина током читавог вегетационог периода, без високих температура.
Температура
Кромпиру одговара температура без великих колебања током вегетације, као и за време зимског мировања кртола у складишту. Минимална температура земљишта при садњи мора бити 6 до 8 °Ц. Стабљика с лишћем измрзава на -1 до -2 °Ц. Оптимална температура за раст кртола је 17 до 20 °Ц. На вишим температурама формирање кртола и приноси смањују се, а на температури вишој од 30 °Ц раст кртола потпуно престаје.
Оптимална температура за наклијавање је 12 до 15 °Ц, што убрзава процес за 10 до 12 дана. Висока температура смањује принос, али краткотрајно повећање температуре (недељу дана) до 20 °Ц у почетку прорастања, а затим снижавање температуре на 8 до 10 °Ц доводи до повећања приноса.
Вода
Кромпир је биљка умерено влажног поднебља и при недостатку воде долази до смањења приноса и квалитета кртола. У условима сушног или превлажног периода долази до формирања секундарних кртола на већ развијеним (примарним) или њиховог прорастања, деформације и пуцања, при чему се губи значајан део тржишне вредности. У сушним раздобљима морају се наводњавати засади разним формама.
Земљиште
Најпогоднија су лака, растресита, песковито – хумусна или песковито – иловачаста земљишта с мрвичастом структуром, богатом минералним и органским материјама, као и с повољним водно-ваздушним карактеристикама. Не одговарају му тешка, мочварна земљишта с високим нивоом подземних вода. Подноси киселију реакцију земљишта, а оптимални рН је 5,4 до 6,5. Оваквих земљишта највише има у брдско – планинским рејонима или на разораним лединама дугогодишњих природних ливада и пашњака, са дубоким ораничним слојем. Земљишта овакве структуре и квалитета веома су погодна за ђубрење минералним и органским ђубривима, односно, представљају погодан супстрат за додавање хранљивих материја, што омогућава постизање већих приноса.
У равничарским регионима за производњу кромпира су погодни и алувијални наноси у речним долинама. Наведени квалитет земљишта подразумева и његову локацију у производном региону, с погодним климатским условима, пре свега у погледу влажности и температуре, што значи да ће у сувим крајевима и с високим температурама и поред одређеног квалитета земљишта, принос кромпира бити мањи.
Најбољи тип земљишта, чернозем, распрострањен углавном у војвођанским равницама, због стабилне иловачарске структуре пружа идеалне услове за производњу кромпира. У погледу порекла настанка земљишта, на органским земљиштима као што су тресетишта, добијају се знатно крупније кртоле него на земљиштима минералног порекла, а и семенски кромпир, добијен на органским земљиштима, много је квалитетнији.
Р.Д.Ј.
Фото: JESHOOTS.COM on Unsplash
