У баштама које се редовно ђубре стајњаком и у којима се не користе хербициди, баш тамо где се поврће гаји у складу са принципима органске пољопривреде, буја много коровских биљака. Углавном то нису само корови већ и изузетно хранљиви и корисни додаци исхрани. Сви корови расту и на окућницама и травњацима.
Заједничко за све такве биљке је да су квалитетна органска храна која расте надохват руке. Не траже никаква улагања, а на трпезама могу да се нађу током целе вегетације. У нашим условима најчешћи јестиви корови су коприва, маслачак, тушт, русомача, црвена детелина, лобода, мишјакиња…
Када упознају њихове нутритивне, а код многих и лековите вредности, многи баштовани ће их, берем у неком крајичку баште, сачувати и на трпезу изнети као својеврсни деликатес.
Коприва (Urtica dioica) расте свуда, чак и на запуштеним, хранивима сиромашним земљиштима. Ипак, најбујнија и најквалитетнија је у засењеним, влажним деловима башта, уз зид или ограду. Садржи калцијум, калијум, гвожђе, фосфор, витамине Ц и А, и органске киселине. У коприви се налазе и флавоноиди који благотворно делују на рад комплетног организма. То је једна од ретких биљака богатих титанијумом.
У исхрани се користе млади листови али, без обзира на богатство минерала, не ваља је јести свежу. Најчешће се додаје другом поврћу у чорбе и варива, сиру за пите и гибанице, током припреме сира за сушење… Листови, уситњени у блендеру, али у малим количинама, минералима обогаћују воћне сокове и ледене напитке, а могу и да се суше за чај.
У медицини је позната као биљка која ублажава алергије, проблеме настале због прехладе, гихт, реуму, ишијас, болести јетре, жучи, слезине, лоше варење, анемију, дијабетес, а подстиче и раст косе.
Русомача (Capsella bursa-pastoris) је позната још и као пастирска торба, хоћу-нећу и девојачка трава. Расте свуда, чак и на необрађеном, запуштеном земљишту. У свету, посебно у земљама Далеког истока, често се користи у исхрани, док се код нас мало зна о њеној лековитој и хранљивој вредности. У Шангају је редован састојак пиринчаног хлеба, док се у Кореји корен додаје варивима од поврћа. У Европи се млади, сочни листови додају разним салатама.
Може се сматрати месождерком јер семе, када је мокро, лучи супстанцу миксоспермиу, која привлачи инсекте и убија их. Активни састојци ове биљке су флавоноиди, калијум и пептиди, што значи да зауставља све облике крварења. Чај прочишћава крв, помаже у лечењу ангине пекторис и регулише крвни притисак.
Црвена детелина (Trifolium pratense) расте свуда око нас. Редовно је косимо и компостирамо а нисмо ни свесни да има хранљива и лековита својства. Јестиви су листови и млади цветови. У младим листовима има протеина, гвожђа, калцијума, магнезијума, фосфора, витамина А, Ц, Е и Б комплекса. Садрже мало калорија и одличан су додатак дијетама, у облику салата и чорби. Добро се слажу са свим врстама поврћа, јер немају горак укус.
Користе се свежи, док су млади, али се и суше за чај који је добар за ублажавање тегоба од прехлада и болног грла, али и за искашљавање. Такође, чисти крв, делује као антиоксидант, а лети, када се у њега дода која кап лимуновог сока и коцкица леда, одличан је освежавајући напитак. Чај од сувих или свежих цветова пречишћава крв, а може да се користи и као дезинфекционо средство и природни седатив.
Р. Д. Ј.
