Половином фебруара требало би да крене пролећна прихрана пшенице, уљане репице и јечма за коју су потребна вештачка ђубрива: уреа, кан и ан, чија садашња цена никако не одговара ратарима.
Тренутно је на берзи тона урее 860 евра, а просечно по хектару пшенице у првој прихрани треба око 250 килограма урее, а у другој прихрани између 150 до 200 килограма кана.
Зато ратари са нестрпљењем очекују најављени увоз без царина урее који би требао да обори садашњу цену не само урее, већ и кана ана.
Председник Удружења пољопривредника “Стиг” Недељко Савић каже да према најавама из Министарства пољопривреде за десетак дана треба да буде увезено 16.000 тона урее из Киргистана и да би тај увоз требао да обори цену вештака на домаћем тржишту.
– Очекује се да ће када стигне роба из увоза тона урее бити од 750 до 800 евра и да ће сразмерно том појефтињену пасти и цене кана чији је килограм сада 74 динара – навео је Савић. Подвукао је да увоз из Киргистана није ни изблиза довољан за домаће потребе, већ да покрива свега седам до осам одсто потреба.
– Пшеница је домаћа стратешка сировина, а уреа је најскупља у односу на кан и ан па ће зато бити увезена само уреа – казао је Савић и најавио да би наредне седмице Министарство пољопривреде требало да саопшти шта је постигнуто са банкама око подизања кредита без камата, ради куповине вештачког ђубрива.
Док посао око прихране не доспе на ред, земљорадниици прате цене на тржишту и праве своје рачунице. Пољопривредник Јозеф Фокман из Кисача каже да је мало земљорадника купило вештак приликом сетве пченице, јечма и уљане репице и да би им годило да цена урее буде око стотину динара килограм, мада не би имали ништа против ни да буде испод стодинарке.
Фокман није купио раније вештак, али прати цену и каже да је килограм урее сада од 113 до 118 динара. Каже да неће бацати уреу већ само ан, два пута, јер ан одмах делује па брже храни пшеницу.
На северу Бачке у Суботици, ратар Мирослав Киш кренуо је да баца вештак пре десетак дана и каже да у том послу није усамљен. – Кренули смо пре десетак дана па су поједини земљорадници већ завршили или стигли на пола пута, мада се вештак може бацати и у фебруару и марту.
Киш каже да су се на северу земље земљорадници мање – више снабдели ђубривом од организатора производње током сетве и да ће сваки од њих спрам дебљине новчаника обавити пролећну прихрану. – Вештака ће бити бачено сигурно мање него што треба и то ће се одразити на приносе током жетве, али не можемо другачије. Финансијски смо исцрпљени и треба нам помоћ државе о којој нон-стоп говоримо. Треба нам вишеструко повећање подстицаја за биљну поризводњу до 20 хектара која годинама износи свега 4.000 динара, да се врати регрес за гориво и да имамо домаћу производњу вештачког ђубрива.
Ратар Мирослав Киш каже да треба да имамо домаћу производњу вештачког ђубрива.
– Вештак је вишеструко поскупео за мање од годину дана и треба нам наша фабрика, да не будемо препуштени увозницима који се на нашим леђима богате. Финансијски смо толико исцрпљени да не можемо више свесно да правимо губитке – навео је Киш. Додао је и да земљорадницима треба да се вишеструко повећају подстицаји за биљну производњу до 20 хектара која годинама износи свега 4.000 динара и да се врати регрес за гориво.
Извор: Дневник
Фото: Pixabay
