ДВЕ СЛИКЕ СВЕТОГ РАФАИЛА ШИШАТОВАЧКОГ ВРАЋАЈУ СЕ У СРБИЈУ
Манастир Буково у Тимочкој крајини једно је од места у којима је сликар и Свештеномученик Рафаило Шишатовачки (Момчиловић) оставио сликарски траг, иако је у њему кратко боравио. Поред иконостаса у селу Сиколе у подножју планине Дели Јован, који спада у домен црквене уметности, за време које је провео као јеромонах у манастиру Буково, Свети Рафаило створио је и дела која имају и уметничку, и историјско-научну вредност.
За потребе обимног ампелографског дела – лексикона виноградарства који су покренули француски стручњак за виноградарство Пјер Вијала и његов колега Виктор Верморел, у ком су хтели да обједине дотадашња знања о свим познатим сортама винове лозе диљем земаљске кугле, сабрат манастира Буково Рафаило је 1907. године начинио слике скадарке, багрине и пловдине, а нешто раније његов учитељ цртања Кирил Кутник насликао је прокупац, зачинак и смедеревку. Павле Тодорић, директор Школе за винодеље и воћарство која је деловала на манастирском имању, послао је свих шест слика у Париз. Међутим, оне, не само што се нису нашле ни у једном тому Вијалине „Ампелографије”, него им се у Паризу изгубио сваки траг. Тако је било све до претпрошле године, када је Рафаилове слике скадарке и беле сорте грожђа за коју није утврђено о којој врсти је реч, на аукцији случајно купила наша сународница родом из Неготина, која са породицом живи и ради у Белгији.
Низ невероватних случајности
– Купили смо их претрошле године игром случаја – прича наша сународница желећи да се њен идентитет не открива, јер акценат треба да буде на сликама. – Супруг и ја смо велики љубитељи уметности, иако се не бавимо пословима који имају везе са уметношћу. Једног дана, на паузи између два пословна састанка, погледала сам шта аукцијске куће имају у понуди, и на сајту који иначе не отварам често угледала сам та два дела, не знајући ништа о њима нити о аутору. Прешла сам погледом преко њих, али сам се из мени непознатих разлога стално враћала. Када сам погледала на интернету ко је Рафаило Момчиловић, слике су за мене добиле сасвим други значај и вредност. Од тог тренутка почињем да откривам низ података, мени битних, који су наизглед случајни, али када боље размислим, схватам да је то више од случајности. У првом реду да сам рођена на дан за који је Рафаило Момчиловић уписан у календар светих!
Када су слике стигле у њихов дом, брачни пар је наставио истраживање, а чињенице до којих је дошао, навели су то двоје људи да донесу одлуку да платна врате у Србију.
– Слике су настале, ни мање ни више, него у манастиру Буково на километар и по од Неготина, у ком су се венчали моји родитељи, а ја у њега одлазила као дете и могло би се рећи да сам одрастала уз њега – открива наша саговорница. – У њему је крштен и наш најстарији син. То је било за мене невероватно откриће. Дознали смо то из чланка „Мистерија првих слика које илуструју српске локалне сорте винове лозе“ историчара Александра Фотића, објављеног на порталу Винопедија. Да није било тог текста, ми не бисмо ни знали шта смо купили. Ступили смо у контакт са господином Фотићем, који је био веома изненађен када је чуо да смо их открили и дошли у њихов посед, и пуно се обрадовао. Слике су биле у нашем дому, било их је лепо гледати свакога дана, али смо муж и ја одлучили да их однесемо у домовину да их гледају и други људи, а не само ми.
Поново у манастиру Буково
Посебна жеља ове Неготинке била је да слике прво прођу кроз капију манастира Буково, где су створене, а одатле ће, по свему судећи, наставити да гостују и у другим местима.
Пренос слика био је врло захтеван задатак који је, између осталог, изискивао прибављање бројне документације да би смела да их изнесе из земље чланице ЕУ, а да не би ризиковала да се поново загубе или оштете у пртљажнику, морала је да плати и за њих авионску карту и држи на седишту поред себе. По доласку у Србију слике су конзерватори Народног музеја у Београду очистили од наслага вековне патине и спремили за излагање.
– Оне су подједнако важне и за цркву, и за виноградарство Србије. На њима су аутохтоне сорте грожђа какве су биле пре 120 година. Грожђе кроз генетске модификације може да се мења, а слике пружају представу како су изгледале пре више од века. Оне су Божијим провиђењем доспеле у наше руке и из наших руку ће стићи тамо где су настале – каже за „Добро јутро“.
Повратку слика у манастир Буково радују се у Тимочкој епархији. Епископ тимочки Иларион каже да га потез, као и жеља наше саговорнице да се „недавно заиста чудесним промислом Божијим откривене слике Св. свештеномученика Рафаила Шишатовачког прикажу, након конзервације, у Србији, а најпре у манастиру Буково“, уопште не изненађује.
Гест патриотизма и вере
Тај поступак само сведочи и потврђује њено и породично дубоко укорњено патриотско осећње, као и духовно, православно, предањско утврђење у вери. Осим тога, можда је у овом контексту подједнако важан и њен локал патриотизам и лична везаност за манастир Буково, у коме је још као дете доживела много лепих и незаборавних тренутака. О свему овоме имао сам прилику да слушам непосредно од ње саме, али и од њених родитеља. Заиста, није се десио ни сусрет, ни контакт, а да нису споменути Неготин и манастир Буково. Разумевајући из своје перспективе овакву и оволику њену љубав према завичају, заиста се дивим Божијем промислу и дару, којим је Господ благословио своју верну слушкњу оваквим благословом, да управо она, покренута неодољивим надахнућем свише, о чему ми је лично посведочила, у далекој „туђини“ пронађе нешто овако вредно, а готово од свих заборављено – истиче владика Иларион уз напомену да нашу саговорницу и њене родитеље познаје близу три деценије.
Владика додаје да се овим проналаском отвара и нова епоха у манастирској историји, која није довољно документована нити позната. Са друге стране, каже, велика је радост коју доноси чињеница да је неко ко се касније посветио највећом жртвом мучеништва боравио и стварао у том манастиру.
На жалост, не знамо све о његовом боравку у манастиру Буково. Помињу се године од 1905. до 1908, али не више од тога. Тим периодом ћемо се, ако Бог да, озбиљније позабавити, јер свакако није кратак ни занемарљив, узимајући у обзир да је насликао и иконостас сеоске цркве у подножју Дели Јована – наглашава владика Иларион.
Прва српска школа за винодељство и воћарство
Пољопривредну школу Буково, некадашњу школу за винодељство и воћарство, основао је 1887. године манастир Буково. По речима епископа тимочког Илариона, четири године касније, препознавши потенцијал и потребу овакве школе, држава преузима школу и на њој гради прву просветно-образовну установу у Србији те врсте.
У то време неколико наставника у школи били су управо образовани монаси из манастира Буково. Оваква добра и успешна сарадња наставила се све до после Другог светског рата, када је манастиру комунистичка власт одузела готово целокупно имање, чиме је и опстанак манастира доведен у веома тежак положај. Сарадња је почела да се обнавља тек када је безбожна власт почела да силази са друштвено политичке сцене. Данас је на манастирском имању засађено нових винограда на површини од 14 хектара, а од тога манастир непосредно одржава седам. Винарство је обновљено 2006/07. године првом производњом вина од купљеног грожђа и првим печењем шљивове препеченице, а виноградарство 2009, када су на манастирском имању засађене прве саднице аутохтоне сорте црне тамјанике, преузете из матичног винограда управо из пољопривредне школе Буково – каже владика Иларион.
Пише: Зорица Милосављевић
Фото: Манастир Буково,
Аутор: Ванилица – Сопствено дело, CC BY-SA 4.0,
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=107867637
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
