Пише: Светозар Карановић
Нежна биљка нађена у одличној кондицији у једном вентилационом шахту на Тргу ослобођења у Сокобањи.
Засада, једина „званична“ локација овог природног раритета на територији Републике Србије је Венерина падина у Звоначкој Бањи, која је проглашена специјалним резерватом и стављена под заштиту.
Ако немате представу о нежној и декоративној зељастој биљци, светлозелених јестивих и лековитих листова, коју називају Венерина влас или девојачка коса, латински Adiantum capillus-veneris, немојте да помислите да сте неки изузетак. Она се ретко виђа чак и у својим средоземним стаништима, јер бира специјална влажна и сеновита места на кречњачким стенама, седреним наслагама, зидовима и поткапинама, а у Србији је, као крајње угрожена врста и природна реткост, заштићена законом.
Шта каже Небојша Станојевић
Небојша Станојевић из Сокобање, власник фабрике чајева Адонис д.о.о. тврди да није. Он је своју тврдњу поткрепио живом сликом усред центра свог града. Показао нам је на лицу места Венерину влас која се лепо одомаћила у једном од вентилационих шахтова испред и у саставу зграде Легата Милуна Митровића, а који служи за проветравање подрума. Ту је нашла оно што јој годи. Довољно топлоте без великих колебања и одговарајућа влажност станишта очигледно су компензовали континенталност локалне климе, чиме је омогућен опстанак ове осетљиве биљке далеко од свог природног ареала. Небојша верује да том опстанку морају да помогну и људи којима је у животном интересу сваки, па и најмањи корак у корист природе.
Тако мисли и човек који је, према Небојшиним речима, први препознао и открио ретку биљку у њеној необичној настамби. Реч је о Богдану Нешићу, ботаничару из Јагодине, који је често посећивао Сокобању, још у време док су се предавања у траварској школи одржавала у просторијама Легата Милуна Митровића. Обавестили су о свему локалне оце…
Биљка дала нову шансу људима
Дражесна природна реткост пружила је Сокобањцима нову шансу да у њој уживају. Шта ће на то рећи домаћини?
– Одговор на то питање, на жалост, не можете добити у Сокобањи – каже Небојша Станојевић. – Очекујемо га из Београда, из Завода за заштиту природе Србије, чија је екипа боравила овде и упознала се с новим стаништем Венерине власи, али до сада ништа конкретно нису предузели.
Реч је о истом Заводу који је имао важну улогу у заштити Венерине падине у Звоначкој бањи, чијих укупно 0,2724 хектара су засад, званично, једино станиште ретке биљне врсте у Србији. Та борба је трајала годинама, обухватила је комплетан режим живота и понашања на заштићеном локалитету и резултирала Уредбом Владе Републике Србије о заштити Специјалног резервата природе „Венерина падина“‘.
Да ли је могуће да такав подухват видимо и у Сокобањи?
