Неретко се прича о томе да земљу нема ко да обрађује, јер млади у Србији данас нису заинтересовани за пољопривреду, нити за останак у руралним срединама, те се газдинства, која су се преносила генерацијски, гасе, а усеви остају неорани и закоровљени. Пример Новосађанке Тијане Војновић говори о томе да ствари нису толико црне и да ипак има младих који желе да наставе породични бизнис, те да традиционалну производњу унапреде савременим технологијама и умећима. Знање, стечено на факултету, она је искористила за развој породичне винарије.
Пише: Тања Пролић
Винарију Војновић основао је њен отац 2016. године, из потпуне и чисте љубави према вину. На самом почетку је из хобија производио вино, народски речено „за своју душу”. Баш у том периоду било је време да наша саговорница упише факултет, те се природно наместило и њено опредељење за технологију.
Вино је за мене уметност
– Без великих амбиција, кренули смо у причу полако и стрпљиво, улагали постепено и пажљиво. Корак по корак, данас смо дошли до 7 хектара винограда у сопственим засадима и винарије капацитета 40.000 литара вина годишње. Виногради се налазе у селу Љуба, на обронцима Фрушке горе, док се производња вина одвија у Бегечу. Амбиције сада расту и жеља нам је да проширимо асортиман садњом пре свега аутохтоних, домаћих сорти винове лозе. За сада производимо грашац бели, рајнски ризлинг, мускат хамбург, мерло, каберне и пробус – каже је Тијана Војновић за “Добро јутро”.
Додаје да је страст према винарству дошла је природно, након уписивања Технолошког факултета у Новом Саду. Схватила је да је неопходно уложити доста додатног рада, те је уписала и курс за сомелијере, радила праксе у другим, много већим винаријама, организовала трибине на тему винске културе, одлазила у Француску на курсеве који се тичу и мало ширих аспеката саме производње вина.
– Бавити се технологијом вина једноставно мора да подразумева и познавање сомелијерских вештина, како би се производња унапредила и како би се ослушнуле импресије потрошача, односно свих љубитеља вина. Вино је зе мене уметност и један креативни начин изражавања – истиче ова млада Новосађанка.
