MANASTIR BUKOVO – MOBOM DO VRHUNSKOG KVALITETA
Na četiri kilometra od Negotina nalazi se manastir Bukovo, posvećen je Svetom Nikolaju čudotvorcu i pripada timočkoj eparhiji. Od svog osnivanja je muški i iako nema pisanih tragova predanje kaže da je iz trinaestog veka i da je jedan od ktitora Sveti kralj Milutin. Hram je moravskog tipa arhitekture, očuvan je, nije nikada rušen, živopis je iz 1902. godine, a u porti postoje dva konaka iz polovine 19-og veka od kojih je jedan obnovljen 2006. godine.
– Manastirski život prvenstveno podrazumeva liturgijski život koji je najbitniji u smislu svakodnevnog služenja u crkvi. Ali pod time podrazumevamo i ekonomiju koja je bitna da bi manastir imao svoju autonomiju. Odnosno, u pitanju su poslušanja uz pomoć kojih se manastir izdržava i može da živi i ulaže u sam taj monaški život i uređenje manastira – započinje priču protosinđel Enoh Stojaković, navodeći da su monasi kroz poslušanja na ekonomiji počeli da proizvode nameštaj za crkvene objekte.
– Samim time današnja ekonomija se sastoji i od nekih poslušanja koja su istovremeno i radionice, kao na primer stolarska, gde se proizvodi nameštaj za crkvene objekte i hramove u zavisnosti od potreba. Zatim, imamo košnice, bavimo se pčelarstvom, što je nastavak tradicije koju je manastir imao u 19-om veku a i ranije. Med se prodaje u manastirskoj suvenirnici, imamo dovoljnu količinu da možemo da ponudimo ljudima koji dođu u posetu – nešto više, ali sasvim dovoljno da ne zapostave svoje obaveze u crkvi, monasi su se posvetili grožđu i vinu.
Zaštititi tamjaniku od iščeznuća
– Mi smo 2009. godine posadili crnu tamjaniku, autohtonu sortu grožđa u nameri da je zaštitimo od iščeznuća i samim time osnovali vinariju. U međuvremenu smo dodali još nekoliko internacionalnih sorti; kabernea, merloa, šardonea od belih vina, i proizvođači smo vina iz Negotinske krajine. Trudimo se da budu što bolja, ako je moguće i vrhunska da predstavljaju negotinski kraj i Srbiju uopšte – priča protosinđel, napominjući da se u proizvodnji drže tradicije uz modernu tehnologiju.
– Držimo se tradicionalnog načina uz modernu tehnologiju koja obezbeđuje stabilnost u proizvodnji. Da budemo sigurni da to što hoćemo možemo da izvedemo. Ali, za sada nismo pristalice toga i nemamo nikakve dodatke. Vino odležava na spontan način sa prirodnim kvascima, gde gledamo da dodamo što manje sastojaka koji bi uticali na ukus vina. Ne želimo da imamo laboratorijsko vino, da bude prirodno, onako kako nam je bog dao. Mi uz pomoć tehnologije samo ispratimo da bude po standardima – objašnjava protosinđel Enoh Stojaković.
Svako vino ima svoj pečat
– Svako vino ima svoj pečat i nije uvek isto. Svaka godina je za sebe u zavisnosti od toga kakvi su uslovi, kakvo je sunce. Vino u buradima odležava onoliko koliko je potrebno, a to znači da, recimo belo vino odležava na dva načina: jedno u inoksu, a drugo odležava u bariku na talogu, to je takozvana surli tehnologija. To znači da se bure okreće svakih 14 sati i odležava nekih 11 do 12 meseci – gde su bela tu su i crvena vina, nešto duže odležavaju, a za njihovu probu i puštanje u promet zadužen je tehnolog Radovan Đorđević.
– Crvena vina odležavaju od 12 do 18 meseci, a ima i onih koja odležavaju i 24 meseca. Vino prvo mora da se proba. Mi smo angažovali tehnologa, doktora Radovana Đorđevića, koji ima svoju vinariju „Čokot“ u Aleksandrovcu župskom. On nam pomaže u stručnom delu, gde se probom vina određuje kada će se vaditi iz bureta. Proba vina, to neko merenje, podrazumeva se od samog vinograda gde se određuje dan berbe. Gleda se koliko je grožđe zrelo, ali ne samo po količini šećera već i kakvo je zrno.
– Trudimo se da maksimalno ispoštujemo sve parametre i da bude što kvalitetnije, a opet, Negotin pruža zaista odlične uslove sa svojih 265 sunčanih dana i pozicijom koju ima, što mu je Bogom dano. Mada, sve zavisi od sorte do sorte, od vina do vina, od berbe do godine. Ne postoji neko generalizovano pravilo po kome se mi krećemo, već zavisi od berbe za koju se ne zna kada će tačno biti. Svake godine je u različito vreme, ali približno isto – i sva su ta vina autohtona, jedino je liturgijsko vino od kupaže.
– Radimo i slatko vino za pričešće, liturgijsko vino koje se pravi od kupaže raznih sorti, tako da je to nešto što koristimo svakodnevno u crkvi. A koristi ga i dosta drugih crkava – rekao je protosinđel Enoh za „Dobro jutro“, zaključujući da je to ono čemu su za sada okrenuti, jer se mora voditi računa da sve ostane u okviru koji ne prevazilazi obaveze prema crkvi i monaškom životu.
Kad je berba tad je moba
– Kada sam pomenuo poslušanja u manastiru znači da su uključeni monasi. Ali, velike su obaveze i prosto ne može sve da se postigne, pa imamo zaposlene radnike koji na taj način prehranjuju porodice. To je jedina bitna stvar u životu. A što se tiče berbi, one su organizovane poput mobi, gde se ljudi skupe dobrovoljno na pomoć manastiru i svi vole da dođu jer to bude događaj svima na zadovoljstvo, druženje jedne zajednice. To zajedništvo je ono na čemu se zasniva hrićanstvo – rekao je protosinđel Stojaković.
Foto: Zorica Dragojević
i privatna arhiva manastira Bukovo
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
