Насловна ВЕСТИ Воће и поврће покрећу Јабланички округ

Воће и поврће покрећу Јабланички округ

33
Фото: Pixabay

Према подацима Републичког завода за статистику за јун, Јабланички округ је од свих 25 статистичких области на које је подељена Србија имао најмање просечне зараде (55.546 динара када се одузму порези и доприноси, наспрам београдских 93.745 динара). Међутим, међугодишњи раст просечних плата у овом округу од 11,9 процената спада у горњу половину свих области и даје наду да ће по овом критеријуму запослени из региона чији је највећи град Лесковац ускоро побећи са задњег места.

Раст зарада свакако покрећу компаније које су добро пословале у претходном периоду, током којег нажалост нису изостајали многи спољни и унутрашњи изазови.  

Када се сагледава листа предузећа која су највише приходовала током 2021. године у Јабланичком округу, ако се изузме неколико великих традиционално присутних великих предузећа (Младост, Здравље Лесковац, Месокомбинат, Невена Цолор), на први поглед се може приметити да највеће учешће по броју имају они привредни субјекти који се баве производњом или прерадом воћа и поврћа.

Тај податак заправо у пракси потврђује чињеницу да је јужни крај наше земље увек био окренут овом облику пољопривреде, па га често и истиче и као свој пословни адут. Не без разлога. Многа од ових предузећа извозе своју робу у иностранство, на тржишта ЕУ или Руске федерације.

“За разлику од прошле године роба се сада у нешто мањој мери извози ка Немачкој и Русији. Та тржишта, рецимо, малину вуку прво из других земаља, пре свега Пољске, јер им је у овом тренутку тако јефтиније због транспорта и наше високе цене. Кад исцрпу те залихе, окренуће се малинама из Србије. У исто време у ЕУ, пре свега мислим на Немачку, примећује се мања потрошња на скупље пољопривредне производе, што је вероватно последица кризе”, објашњава за Бизнис.рс Зоран Стаменковић, директор Земљораднићке задруге Моравац из Лесковца, која је високо позиционирана на нашој листи 99 предузећа са највећим приходима у Јабланичком округу.

Према његовим речима, за домаће потребе остаје веома мало робе. Из прерађивачке индустрије остане одређена количина џемова и сокова, и то је то. Али воће прве класе квалитета код произвођача из Јабланичког краја најчешће је намењено за извозна тржишта.

ЗЗ Моравац један део својих малина, купина, боровница, па и печурака пласира за поједине београдске ресторане, али у питању је тек отприлике хиљадити део укупне количине коју ова задруга прикупља на годишнејм нивоу. Једноставно, стиче се утисак да осим Београда мало ко у Србији може да понуди цену која може да парира извозној.

С друге стране, последњих година све је израженији проблем недостатка радне снаге. Не само да она кошта више, него ју је практично немогуће наћи у довољном броју.

“Када је сезона брања, нама је требало 150-200 радника у пољу. Због отварања погона страних компанија у крају, многи људи су напустили земљорадњу и отишли у фабричке раднике и нема ко да их надомести. Сада у најважнијем периоду можемо да сакупимо тек тридесетак радника, и то махом старијих од шездесет година”, наглашава Стаменковић.

Како каже наш саговорник, следеће недеље ЗЗ Моравац мора да отпреми три шлепера – један ка Немачкој, један ка Русији и један ка Хрватској – а не зна да ли ће успети то да учини у договорено време, јер нема довољно радника.

Напослетку, директор земљорадничке задруге из Лесковца покушао је да се осврне на економске, па и метеоролошке прогнозе за наредну годину, и још једном потврдио да је пољопривреда “јако незахвалан посао уколико производња није разноврсна”.

“Не зна се шта је горе – да ли кад је година сушна и приноси су мањи или кад је кишна и квалитет производа је у просеку лошији… Упоредо са тим, пошто сви из округа доста извозимо, умногоме зависимо од прилика и тражње у иностранству, а нико не зна како ће се актуелна криза у Европи даље развијати”, пита се Стаменковић.

Извор: бизнис.рс

Фото: Град Лесковац