Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Vojvođanski specijaliteti od testa i još po nešto

Vojvođanski specijaliteti od testa i još po nešto

5480

Vojvođani ne mogu da zamisle trpezu bez špecija od testa od kojih su najčešće flekice s kupusom ili krautfleke, nasuvo sa krompirom ili grenadir marš, kao i nasuvo sa makom ili sirom. Naravno, na trpezi su rado viđene i šufnudle, gomboce i tašci jela koja mogu da se posluže slana, sa zaprškom ili slatka, sa džemom. Novosađani imaju priliku da pomenute „testaste“, probaju u domaćinskom restorančiću  „Nasuvo i friško“, bračnog para Ivane Vuković Pejčić i Radivoja Pejčića, gde je Ivana „šef parade“, a suprug joj pomaže kako kažu, da „odnese, donese i prinese“. Šefica je po struci poslastičarka i tim poslom se bavila osam godina, a sada je glavni kuvar u svom lokalu.  

– Ni sanjala nisam da ću jednog dana otvoriti svoj lokal, ali na ovu ideju je došao naš prijatelj Milan koji me je skoro tri godine nagovarao da pokrenem posao. On mi je predložio da kuvamo isključivo vojvođanska jela koja domaćice retko prave. To su upravo nasuvo sa krompirom, makom, sirom, orasima, kao i gomboce i ostale vojvođanske špecije. Malo sam se dvoumilai i ipak odvažila na ovaj korak. Našli smo idealan lokal koji smo sami uredili, za šta nam je trebalo mesec i po dana – priča Ivana.

Inače, sve predmete i stvari koje im se nalaze u lokalu doneli su od svojih baba, deda i roditelja iz rodne im Kule, dok su pojedine sitnice kupovali na Najlonu. Hekleraj, koji visi po zidovima, načinile su spretne ruke njihovih majki i baka.

– Mušterije nas hvale od prvog dana što je najbolja reklama. Mogu vam reći da sve odlično ide, od testa, preko čorbica, supe do sendviča i krofni, šnenokli koje deca obožavaju. Na meniju imamo doručak, ručak i večeru. Za doručak služimo leba, masti i alevu papriku, pečena jaja, sendviče – naglašava naša sagovornica.

Ivana je iznenađena koliko se ljudima svidela njihova ideja, te sada svaki dan utroši po tri do četiri kilograma testa da bi „nahranila“ sve mušterije. Novosađani za sada najviše poručuju nasuvo s krompirom, a zavoleli su i šufnudle koje se tope u ustima. Ivana sve pravi po domaćim receptima koje je uzela od svoje mame i mesi na isti način kao i ona. Kada umesi testo obavezno ga ostavi da odmori pola sata, kasnije od njega napravi jufke, pa ga razvlači, oblikuje i seče.

– Nešto sečem ručno, a nešto i na starinsku, ručnu italijansku mašinu koja je bila veoma popularna u seoskim kujnama. Interesantno je da su komšije zapravo zajedno sa nama pravile dnevni meni, jer su na početki pitali kada ćemo kuvati gulaš, grašak s piletinom, boraniju – priča Ivana.

Iako su sugrađani navikli da vojvođanske specijalitete plaćaju po paprenim cenama, to nije slučaj i kod ovog bračnog para, jer kod njih domaćinske porcije staju oko 500 dinara. Kada je reč o doručku, za sada se izdvojio slovački sendvič sa domaćim kulenom koji kupuje od porodice iz Bačkog Petrovca. Novosađani dosta naručuju i šufnudle, dok deca obično u poslepodnevnim satima dođu na užinu i tada kupuju krofne. Koliko su im deca bitna Ivana i njen suprug pokazuju tako što često organizuju humanitarne akcije, kada dolaze kuvari da pripremaju hranu, a posetioci obrok i piće plaćaju donacijama za lečenje jednoipogodišnjeg Veljka, koji boluje od retkog neurodegenerativnog poremećaja.

Ljiljana Milovanović