Војвођани не могу да замисле трпезу без шпеција од теста од којих су најчешће флекице с купусом или краутфлеке, насуво са кромпиром или гренадир марш, као и насуво са маком или сиром. Наравно, на трпези су радо виђене и шуфнудле, гомбоце и ташци јела која могу да се послуже слана, са запршком или слатка, са џемом. Новосађани имају прилику да поменуте „тестасте“, пробају у домаћинском ресторанчићу „Насуво и фришко“, брачног пара Иване Вуковић Пејчић и Радивоја Пејчића, где је Ивана „шеф параде“, а супруг јој помаже како кажу, да „однесе, донесе и принесе“. Шефица је по струци посластичарка и тим послом се бавила осам година, а сада је главни кувар у свом локалу.
– Ни сањала нисам да ћу једног дана отворити свој локал, али на ову идеју је дошао наш пријатељ Милан који ме је скоро три године наговарао да покренем посао. Он ми је предложио да кувамо искључиво војвођанска јела која домаћице ретко праве. То су управо насуво са кромпиром, маком, сиром, орасима, као и гомбоце и остале војвођанске шпеције. Мало сам се двоумилаи и ипак одважила на овај корак. Нашли смо идеалан локал који смо сами уредили, за шта нам је требало месец и по дана – прича Ивана.
Иначе, све предмете и ствари које им се налазе у локалу донели су од својих баба, деда и родитеља из родне им Куле, док су поједине ситнице куповали на Најлону. Хеклерај, који виси по зидовима, начиниле су спретне руке њихових мајки и бака.
– Муштерије нас хвале од првог дана што је најбоља реклама. Могу вам рећи да све одлично иде, од теста, преко чорбица, супе до сендвича и крофни, шненокли које деца обожавају. На менију имамо доручак, ручак и вечеру. За доручак служимо леба, масти и алеву паприку, печена јаја, сендвиче – наглашава наша саговорница.
Ивана је изненађена колико се људима свидела њихова идеја, те сада сваки дан утроши по три до четири килограма теста да би „нахранила“ све муштерије. Новосађани за сада највише поручују насуво с кромпиром, а заволели су и шуфнудле које се топе у устима. Ивана све прави по домаћим рецептима које је узела од своје маме и меси на исти начин као и она. Када умеси тесто обавезно га остави да одмори пола сата, касније од њега направи јуфке, па га развлачи, обликује и сече.
– Нешто сечем ручно, а нешто и на старинску, ручну италијанску машину која је била веома популарна у сеоским кујнама. Интересантно је да су комшије заправо заједно са нама правиле дневни мени, јер су на почетки питали када ћемо кувати гулаш, грашак с пилетином, боранију – прича Ивана.
Иако су суграђани навикли да војвођанске специјалитете плаћају по папреним ценама, то није случај и код овог брачног пара, јер код њих домаћинске порције стају око 500 динара. Када је реч о доручку, за сада се издвојио словачки сендвич са домаћим куленом који купује од породице из Бачког Петровца. Новосађани доста наручују и шуфнудле, док деца обично у послеподневним сатима дођу на ужину и тада купују крофне. Колико су им деца битна Ивана и њен супруг показују тако што често организују хуманитарне акције, када долазе кувари да припремају храну, а посетиоци оброк и пиће плаћају донацијама за лечење једноипогодишњег Вељка, који болује од ретког неуродегенеративног поремећаја.
Љиљана Миловановић
