Професор биологије из Врања, Срђан Арсић, пуних 35 година у свом дому узгаја бонсаи, патуљасто дрвеће у саксијама. Овом уметношћу почео је да се бави када је кренуо да тренира аикидо. На тренинзима је упознао људе који су у својим домовима узгајали минијатурна стабла са свим карактеристикама те биљне врсте у нормалној величини у природи. Одушевљен оним што раде, пожелео је да се и сам опроба у том послу. Иако је у почетку имао доста неуспеха и осушених садница, савладао је технику узгоја бонсаија. Своју производњу базира на домаћим аутохтоним врстама које расту у нашим шумама; брест, јавор, јасен, буква, граб, као и од живе ограде, фикуса бенџемина, односно свих биљака које имају дрвенасто стабло.
Саднице поналази у природи одакле узима само оне биљке које су закржљале или оштећене. Чим их донесе кући зада им први облик помоћу жице, тако добија усправно и косо стабло, наплављено, вијугаво, да буде на камену, а орезивањем корена смањује његов обим како би могао да га смести у плитку посуду.
– Од више врста различитих дрвенастих биљака могу да се створе фантастичне композиције. Све то захтева много више улагања, а да би се то постигло потребно је доста знања, искуства и времена – истиче професор Арсић.
Према његовим речима биљке добијају основну форму после неколико година интензивног гајења. Тада се пресађују у сталну чинију и тек после десетак година може се рећи да је формиран некакав бонсаи. Формиран на овакав начин зове се предбонсаи и јефтиније се продаје.
– Овако одгојена биљка захтева редовно заливање, прихрањивање одређеним ђубривима, пресађивање на пар година. Сваке године се током вегетације, два до три пута, обавља орезивање вишка грана. Оне које дају лош изглед морају да се уклоне, баш као и превелики листови како би се омогућило да се у наредној сезони формирају нови – каже наш саговорник.
Током лета, због лакшег заливања, биљке чува у дворишту на полицама, односно на месту где ће бити изложене умереној светлости. Прихрањује их течним ђубивом које се користи за собно цвеће. Зими их од мраза чува у посебним просторијама, или једноставно прекрије земљом и лишћем тако да у плитким посудама њихов корен може да преживи тај неповољни период. У својој збирци има негде око стотинак бонсаија чија вредност зависи од старости, форме, чиније коју заузима.
– Ако се бонсаи гаји како треба он може да доживи старост биљке која је у природи. Отуда у свету постоји бонсаи који се чува по неколико хиљада година и обично се у породици преноси са колена на колено – тврди Арсић чији купци углавном воле да купују јефтиније експонате како се не би много насекирали, ако се код њих убрзо осуше.
– Бонсаи код нас може да се набави и у цвећарама. Има и оних који су формирани од кинеске биљке жен шен. Мој бонсаи је искључиво формиран од биљака са наших терена тако да је доста отпоран и дуготрајан, на задовољство купаца – истиче задовољно Арсић.
Гордана Настић
