Информација да једна учитељица из Врања није хтела да пусти ученика да учествује у фолклору који је изводио игре из овог града зато што је желео да носи шубару на глави, а не фес како је она сматрала, подстакло је тамошњег уметничког руководиоца Културно уметничког друштва “Предводиница”, Бојана Ристића, да уради анкету са представницима разних фолклорних ансамбала тражећи да се изјасне да ли су стари Врањанци на глави носили шубару или фес. Одговоре које је том приликом добио били су такви да се све свело на то „да су они чули, а и видели на сликама да се фес некада носио у Врању”.
– Из овога се види да нико није желео да се позабави суштином постављеног питања и шта о томе кажу људи који су стручни за ову проблематику. Не учи се традиција тако што ћемо да погледамо стару слику и на основу тога донесемо произвољан закључак, без да се одговори на питања зашто се и из ког разлога тако нешто носило – каже Бојан.
Фес је у Врању, док је било под турским ропством, према његовим речима, у великом броју случајева имао двоструку улогу. Када су биле у питању имућније породице он је првенствено имао улогу „чланске карте”, јер им је осигуравао извесне повластице у тадашњем друштву, а сиромашнима који су представљали већину је чувао главу.
– Они који нису имали фес носили су беле пешкире или платно омотано око главе попут турбана. Отуда је лицемерно са наше стране да ношење феса тада, у таквим приликама, називамо изразом слободне воље или друштвено прихватљивим комадом народне ношње, када би свако супротстављање томе значило за неке губитак повластица, а за друге губитак живота – прича Бојан и наглашава да на основу литературе из овог периода могу да се разреше многе недоумице о ношњи Врањанаца у време Турака, само је треба прочитати.
Он подвлачи да је мушка градска капа Врањанаца била плитка црна шубара, која се одувек носила. Фес су донели Турци, а са њиховим одласком је отишао и фес као да никада није постојао у овом граду.
– Фес никада није био искрено прихваћена капа. Ношена је зато што је морало тако, али су људи носили и црну шубару. То је чињеница која се из неког разлога гура у страну, која се гази и која готово никога не интересује сем нас Врањанаца – истиче Бојан, категорично тврдећи да се данас фес у ни једном крају Србије не третира као народна традиција, осим у Врању.
Због тога он на врањском дијалекту често уме на Фејсбуку да прозове Врањанце да посведоче да ли су се икада њихове деде жениле, славиле крсну славу и умирале се фесом на глави.
– А ви Врањанци има ве млозина на Фејсбук. „Турите руку на срце и кажите ваши деде с’с фес ли су се женили, с’с фес ли су славили и с’с фес ли су мрели.”
Јесу ли или нису запитаће се међусобно, љутња постоји јер испада да су пре доласка Турака били боси и голи.
То што се сматра да је фес једини био део ношње Врањанаца, углавном изазива љутњу, зато што испада да су Врањанци били голи и боси све до тренутка док нису дошли Турци и донели фес са собом. Иако је фес и турско доба био заступљен у целој Србији, додатно се повећава неправда према Врању тиме што се фес представља само као врањска традиција, док то није случај са другим градовима у нашој земљи – категоричан је Бојан Ристић.
Текст: Гордана Настић
Фото: Гордана Настић и Бојан Ристић
