Блитва нас некако увек врати у детињство, познато мрштење за све што је зелено и убеђивање мајки како је то здраво, како ћемо од ње порасти, бити снажни и боље учити. Све, све, али овај аргумент за учење никада није палио. И некако смо ту блитву увек мешали са зељем, просто нам је било свеједно, зелено па зелено. Како су године пролазиле, како смо почели да схватамо њену стварну вредност, тако смо почели и да је све чешће конзумирамо, без мрштења, на неке нове начине и уз нека друга јела. А како се то, некад, “омиљено” поврће сади, ред је да се подсетимо.
Ово је двогодишње поврће лако за гајење. У првој години образује дубок корен и лисну розету, а у другој цветно стабло. Нема велике производне захтеве и кратке је вегетације – од садње до бербе прође 8-12 недеља. Највише јој одговарају средње тешка, плодна земљишта, код којих је пХ вредност 6,5-8. Не подноси монокултуру. Ово поврће се гаји на другом месту у плодореду, директном сетвом, ређе из расада. Сеје се у септембру на међуредни размак 25-30, док је размак између биљака 15-20 центиметара. Да би берба била што дужа, најбоље је да се у сваком року сеје сукцесивно, у размаку од десетак дана.
Гаји се због листова. Најчешће се кува на пари или се листови држе за дуге дршке и провлаче кроз кључалу воду. После тога се одстране дршке, а листови зачине белим луком и маслиновим уљем и тиме прелије кувани кромпир. Успешно замењује спанаћ. Предност јој је што може да се замрзава.
Богата је витамином А, витаминима Б комплекса – Б1, Б3, Б6, Б9, витамином Ц, а она је једна од биљака са највећом концентрацијом витамина К. Од минерала, богата је калцијумом, натријумом, калијумом, гвожђем (више од спанаћа), магнезијумом, фосфором, растворљивим влакнима, омега-3 масним киселинама и бројним антиоксидантима.
С. М.
