У овом тренутку пуно је разноврсних послова. Пчеларима који желе да увећају број пчелињих друштава помаже сама природа. Услови за одгој матица су идеални. Уколико пчелињак већ није на некој од бурних паша (багремца, фацелије) у току су припреме за медобрање липе и сунцокрета. На први поглед то не изискује вештину јер матице већ довољно дуго носе веома добро и пчела је толико да поред самог гнезда запоседају бројне рамове медишта али, за потпуно искоришћење паше, неопходно је да у пчелињем друштву преовлађује и нагон за сакупљањем хране. Заједнице које роје најчешће донесу мало меда, а да проблем буде већи, ројев нагон ће утицати на смањени принос чак и ако се јавио у последњих шест недеља пред почетак паше. Такве заједнице подбацују у просеку за 30% у односу на друштва у којима су матице носиле неометано.
Мали је избор поступака за одлагање ројевог нагона. Један од успешних је објављен 1893. године у часопису америчких пчелара под насловом Демареов (Демарее) план. Необично име овог поступка је претпостављало да пчелар познаје околину, да је кроз понашање пчела уочио тренутак у сезони у којем већина заједница улази у ројев нагон, те да непосредно пре тога предузме нешто (планирано) у намери да их одврати од ројења.
Демаре је пчеларио са Дадан-Блатовом кошницом и матицу би само са рамом легла оставио у једном наставку. То тело би попунио са празним сатовима и оним са сатним основама, те поставио на подњачу. Остале рамове легла би поређао у друго тело и наставио над ново плодиште раздвојивши наставке преградом за матицу.
Демареов метод се примењује и данас, било у изворном облику било са мањим или већим изменама. Жарко Симин, великан српског пчеларства, предлагао је да се подељено друштво (доста рано у сезони јер му је багрем представљао развојну пашу) искористи како би се увела друга матица. Обе би носиле све до самог почетка цветања сунцокрета а затим биле спојене у једну заиста оријашку заједницу која је на руским сортама као од шале доносила стотинак килограма меда.
Извор: СПОС
