Баштовани знају да је у мају време да се парадајз посади на отворено поље, у башту, на окућницу. Ради се чим престане опасност од касних пролећних мразева. Сви који су годинама уназад гајили парадајз у својој башти знају да се прво однегује расад, или он наручи код проверених повртара који то раде на велико. Затим се припреми земља.
За расађивање се копају јамићи или рупе за сађење. Ситан расад може да се сади и под садиљку, али дубље него што је био у леји. Јаме за садњу крупног расада парадајза копају се мотиком на растојању од 80 до 100 х 40цм и у њих се сади по једна биљка. Копа се тако да рупе по дужини буду оријентисане у правцу редова, а коље се побада с источне стране.
Поломљени расад није изгубљен
После копања, јаме се могу пођубрити тако да се на дно стави 5 до 10 грама НПК (10:30:20 или 15:15:15) ђубрива, затим лопата згорелог стајњака или компоста, а поврх тога, покрије се лопатом ситне баштенске земље. Ова, и она земља која је ископана, поквасе се водом тако да се направи, како то баштовани кажу, блато, у које се сади парадајз. Тако у јамићу има довољно воде и хранива, корен се руком благо рашири по целом кругу јаме, мало притисне, нагрне влажном земљом и утаба рукама, да би се успоставио бољи контакт између биљке и земљишта.
Али, понекад се деси да се током садње неки парадајз поломи. То не значи да је биљка упропашћена пa je не треба је бацити, посебно када немате вишка за замену. Парадајз је способан да ствара адвентивне корене и довољно је да се горњи део с листовима стави у посуду с водом, унесе у просторију и за седам-осам дана ће пустити жиле и може поново да се посади. Ако је расад само пукао, не треба га даље ломити. Довољно је да се посади положено, да оштећено место буде загрнуто, да се добро залива и пустиће жиле. За разлику од парадајза из семена, биљка од ожиљеног „пелцера“ нема развијен централни корен, већ само бочне жиле. Због тога се и овакав расад при садњи обавезно мора положити. Ако се ђубри, наводњава и окопава, и он ће родити нормално и биће истог квалитета као и онај који није повређен.
Калемљењем до родније биљке
Баштовани који воле да експериментишу могу своје вештине да опробају и у производњи парадајза. Да задиве знатижељнике и створе биљку парадајза коју ће хранити два корена, која ће наравно бити робуснија и роднија – да га калеме. Како се калеми парадајз? Најпре ваља oднеговати саднице парадајза. За ту намену саде се по две биљке у саксију. Када довољно порасту и формирају стабаоце дебљине оловке, могу да се калеме. На једној биљци на одређеној висини се одсече стабло косим резом. На другој се, на истој висини направи вертикални рез – усек дужине 12-так милиметара, не дубљи од половине пречника стабаоца.
Затим се одсечени и „зашиљени“ део утури у просек, завеже рафијом или другим калемарским везивом и биљке оставе да расту. Док расту, биљке треба чешће заливати. После срастања, калемљени парадајз се пресађује у башту. Овако неговане биљке имају већу родност, јер два корена хране једно стабло и плодове на њему.
Да би таква биљка остала једра и здрава, после пресађивања би требало да се заштити од пламењаче. За прво прскање ваља одабрати фунгицид на бази бакра, а касније, због опасности од фитотоксичности их треба заменити. Могу се користити Орвего, Ортива опти 480-СЦ, Курзате (оба), Еквејшн про, Квадрис, Полирам ДФ, Ово поврће нападају и неки инсекти, попут лисних ваши и трипса. Штете од њих могу се спречити прскањем инсектицидима као што су: Моспилан 20-СП, Волеј 20-СП, Ланате 90, као и инсектицидима из групе пиретроида.
Р. Д. Ј.
