– У наредном периоду се, како РХМЗ најављује, очекује пад температуре уз формирање снежног покривача. Осим на планинама, температуре се неће спуштати испод седмог подеока испод нуле. Са обзиром на то, да су биљке већ ушле у фазу зимског мировања, предвиђена временска прогноза ће им донети више користи него штете – каже за Добро јутро Верослава Коцић, струк.инж.пољоприведе, сарадник у настави на Топличкој академији струковних студија Прокупље.
Много су, по њеним речима, неповољније за воћарство и виноградарство температуре које смо имали у претходном временском периоду, јер под утицајем виших температура може доћи до „збуњивања” биљке.
Неретко се дешава да се воћка или винова лоза „буде” и крећу са вегетацијом, знатно скраћујући или чак прескачући фазу мировања и каљења.
Foto: Adobe Stock
– Зимско мировање је процес прилагођавања воћака на ниске зимске температуре у циљу опстанка. Овај период почиње опадањем лишћа у октобру и траје до почетка вегетације, у марту или априлу. У јесен воћке прекидају раст, јер се не врши процес фотосинтезе, нема апсорпције воде и хранљивих елемената, а дисање и синтетички процеси своде се на минимум. Одвија се латентни живот биљке захваљујући ниским температурама – објашњава Верослава, наводећи да су сви сокови су из надземних делова биљке мигрирали у подземне делове.
– Ниске температуре су неопходне и како би се одвијао процес јаровизације. Стога је зимско мировање веома важно за развој воћака и винове лозе. Када се ради о воћкама кратког и нестабилног зимског мировања попут кајсије, вишње или бадема, треба напоменути да код њих ова фенофаза траје 15 до 45 дана. Јабука, крушка, шљива, бресква, трешња, орах су воћке дугог и стабилног мировања и код њих ова фенофаза траје 45 до 60 дана – а колико ће воћке бити отпорне на наступајуће мразеве зависи од више фактора.
– Отпорност воћа на мразеве зависи од више фактора: воћне врсте, сорте, подлоге, дужине вегетације, бујности сорте и подлоге, родности и агротехничких мера примењених у току вегетације. Тако су сорте окалемљене на генеративним подлогама отпорније, између осталог, јер раније завршавају са вегетацијом и раније улазе у фенофазу мировања. Недовољно излагање ниским температурама доводи до проблема у наредној вегетативној сезони, у виду неуједначеног цветања и листања, опадања плодова услед њиховог прераног заметања и друго – оно што се дешава као последица климатских промена и високих температура је продужетак вегетације, како наводи сарадница Топличке академије.
– Као последица климатских промена и неуобичајено високих температура, јавља се продужетак периода вегетације. Последњих година, октобар, новембар, а све чешће и децембар месец, карактеришу температуре које су изнад просека за ово доба године. Ово има за последицу неправилан улазак у фазу мировања и каљења воћака и винове лозе. Неретко долази до продуженог раста младара или појаве цветања. Високе температуре у овом периоду смањују и отпорност воћке на зимске температуре – каже Верослава, додајући да је превентива најбољи начин да воћке мирно презиме.
– Најефикаснија превентива и обезбеђење квалитетног презимљавања, је кречење стабала до прве рачве или прве етаже. Кречење воћки је најбоље обавити до краја јесени, односно најкасније у децембру месецу. Осим што ће се овим поступком извршити дезинфекција коре стабла, успорава се и процес кретања вегетације у случају неправовременог пораста температуре.
Пише: Верослава Коцић
