У времену које не обећава, када се сви питају хоће ли бити довољно брашна и хлеба, једно домаћинство у Војводини не брине. Они са својих њива жању своје жито и на свом камену мељу најмекше брашно. Радојчићи из Војке одлучили су се да им, поред пшенице и кукуруза, на њивама расте и зрно спелте, хељде, ражи.
Текст и фото: Зорица Драгојевић
Кажу да сеју разне житарице и, како би све било здраво, гледају да буде што мање прскања и хемијске заштите. Производе спелтино, пшенично брашно, све врсте интегралног брашна. Када домаћица прича, то све звучи лако, али се до спелтиног брашна долази на мало компликованији начин, због саме тврде опне овог зрна.
Плод је увијен у опну која мора прво да се ољушти и то је поприлично дуг процес. Мора да се селектира да би се дошло до правог зрна и тек онда се меље, после тога просејава, објашњава Надица која, са сестром Верицом и супругом Радомиром, зрно које узгоји и оврше меље у брашно на свом камену.
Цео процес се одвија на нашем имању и у нашим млиновима. За сада се задржавамо на брашну, не правимо ништа друго од њега, битно нам је да ту задржимо квалитет и да нас људи препознају. Ово брашно купују људи са здравственим проблемима па је јако тражено, иако је доста скупље од обичног брашна – додаје Надица.
Своје брашно ова породица пласира у специјализоване продавнице за продају брашна и продавнице здраве хране.
– Потребно је испратити све: од сетве до готовог производа и мало нам је тешко, али значи нам то што можемо да радимо с продавницама. Успевамо да одржимо квалитет и за пласман нам није потребан сертификат, само потврда да је брашно здраво за људску употребу и где је произведено – објашњава наша саговорница.
Додаје да, осим житарица, гаје и аронију:
– На хектару смо посадили и узгојили аронију, али се она тешко продаје у свежем стању па смо се одлучили за прераду. Имамо хладно цеђени матични сок без икаквих додатака, без шећера и конзерванса – све домаће и све здраво
