Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Zamija je jednostavna za uzgoj – mit ili istina?

Zamija je jednostavna za uzgoj – mit ili istina?

11063

Tokom hladnijeg dela godine nastupa zatišje kada su u pitanju vrtne biljke, te se pažnja usmerava na sobne, koje svojom lepotom krase stambene i poslovne prostore. Poslednjih godina, jedna od omiljenih sobnih biljaka jeste zamija. Razlog leži u njenoj simbolici i „skromnosti“ kada je održavanje u pitanju. A da li je to zaista tako? Odgovore nam daje Milica Ivanišević, dipl. inž. hortikulture.
Milica je instagram zajednici dobro poznata pod pseudonimom horti.kulturno gde daje praktične savete i preporuke o gajenju sobnih i vrtnih biljaka. Ona nas je detaljnije upoznala sa biljkom zamijom.
„Zamija je biljka koja potiče sa afričkog kontinenta. Dosta se govori o njenoj simbolici, da je to biljka koja donosi prosperitet, sreću i novac. Lično ne verujem u simboliku biljaka, smatram da su to narodna verovanja. Glavna simbolika svake biljke, pa tako i zamije, jeste kiseonik, odnosno život jer bez biljaka ne možemo“, rekla je Ivanišević za Dobro jutro.
Premda zamiju “bije“ glas da toleriše zanemarivanje, naša sagovornica se sa tom tvrdnjom ne bi složila.
„Zanemarivanje se odnosi na činjenicu da ona ne traži velike količine vode a to je osobama koje gaje sobne biljke najveće opterećenje – kada i koliko da zaliju biljku. Kako zamija nema velikih potreba za vodom, to se pripisalo tome da je ona tolerantna na zanemarivanje. Što se tiče same pozicije zamija voli senku i polusenku, pa je sa te strane zahvalna za gajenje, možete je držati u prostorijama koje nemaju dovoljno sunčeve svetlosti. Međutim, zamija je veoma spororastuća biljka i jako je teško odrediti količinu vode potrebnu za njeno zalivanje. Listovi moraju redovno da se brišu, s obzirom na to da ima glatke listove na kojima se lako zadržava prašina koja joj smeta u procesu fotosinteze. Dakle, ne bih se složila sa glasom koji je prati, zamija nije toliko laka za gajenje“ , istakla je naša sagovornica.


Kada je reč o izboru supstrata, on treba da bude lak i propustan.
„Oko samog korena ne sme da bude zbijen supstrat kako bi voda mogla nesmetano da otiče. Sam izbor supstrata je osnova za zdrav rast biljaka. Svakako je najbolje pomešati kvalitetan, lak i propustan supstrat sa perlitom koji zadržava i otpušta vodu po potrebi i sa glistenjakom zbog količine mikroorganizama, kako bi mikroorganizmi radili svoj posao. Glistenjak je jedino organsko đubrivo koje može da se stavlja uz sam koren biljke. Tako se dobija savršena smeša za sadnju zamije“, naglasila je Ivanišević.
Nju smo upitali kakvu saksiju zamija voli i kakvu poziciju u prostoriji? Ona odgovara da zamija najbolje uspeva u saksijama u kojima joj je „tesno“. Zamija voli da je u zbijenom prostoru.
„Presađivanje u veću saksiju vrši se tek onda kada rizomi počnu da vire na površini supstrata. Kada se menja saksija to se čini samo za broj veću jer joj ne treba davati previše prostora. Moj predlog je da se biljke gaje u klasičnim, proizvodnim saksijama, jer je u njima najbolja drenaža“, rekla je Ivanišević, stručnjak za hortikulturu.
Sa našom sagovornicom smo razgovarali i o zalivanju zamije.
„Kao i kod drugih sobnih biljaka, ne možemo nikad da preciziramo interval zalivanja. Zamija nema klasični koren već ima rizom u kojem zadržava vodu. Zbog toga je ne treba toliko često zalivati jer taj rizom uzme dovoljno vode i čuva je kao rezervoar. Sam interval zalivanja zavisi od mnogo faktora: od temperature u prostoriji, od njene provetrenosti i vlažnosti vazduha. Ne isparava isto voda u prostoriji u kojoj se kuva i suši veš, u onoj u kojoj je prozor stalno otvoren, ili stalno zatvoren i loži se. Prosek zalivanja za zamiju je na mesec dana, ali to treba uzeti sa zadrškom, jer je najbolje proveriti da li je supstrat potpuno suv i da li je saksija lagana. Ako je saksija lagana znači da nema više vode i da su čak i rizomi svoju vodu istrošili“, objašnjava Milica i dodaje da zamiju ne treba zalivati sa velikom količinom vode. Najbolje je zalivati dok supstrat upija vodu a kada voda počne da izlazi kroz drenažne rupe tada se treba zaustaviti.
„Što se tiče prihrane, ona je uvek dobrodošla. Ja sam pristalica prihrane od biljnih ostataka odnosno prihrane organskog porekla koju pravimo sami, bilo da je to prihrana sa mlekom, pivom, korom od banane, talogom od kafe, ljuskama od jaja, vodom koja ostaje nakon kuvanja pirinča ili testenine, ali i dodatkom glistenjaka“, rekla je za kraj naša sagovornica.
Tanja Prolić