Пише: Светлана Мујановић
Рутава буба (Tropinota hirta), нимало је симпатичан и веома штетан инсект. Она презими као одрасли инсект у земљи, на дубини до 10мм. Има једну генерацију годишње и полифагна је штеточина која напада цветове свих биљака. Одличан је летач па у потрази за храном лако прелази на нове површине. Рутава буба има тамно тело, обрасло сивим длачицама, са бледожутим неправилним тачкицама на покриоцима. Чим излете, одрасле јединке се хране цветовима маслачка, а како почиње цветање воћака, прелазе на њих. Може се видети и у усевима уљане репице, као и на украсном биљу.
Штете које прави су најчешће велике. Посебно је штетна у младим воћњацима, код воћака у првим годинама родности. У младим засадима, у којима су стабла још ниска и с мало цветова, може у потпуности да их „обрсти“ све и потпуно уништи род. Због оштећења прашника и тучка изостаје заметање плодова. Оштећују и тек заметнуте плодове, који се деформишу и, ако наставе да се развијају, могу да послуже само за индустријску прераду.
Одрасле јединке полажу тридесетак јаја у земљу или најрадије испод биљних остатака. Током дана рутава буба је најактивнија у периоду од 10 до 16 часова. Из положених јаја се пиле ларве беле боје са жутом главом, величине 15мм. Хране се биљним остацима у распадању и ситним кореновима, и не праве значајнија оштећења на корену воћака и гајених биљака. Читав свој развој ларва проводи у земљишту, у плитком површинском слоју. Ту се ларве и учауре. Одрасле јединке нове генерације не излазе те године из скровишта, већ презимљавају у површинском слоју земљишта, који напуштају тек наредног пролећа – крајем марта или почетком априла.
С обзиром на то да је ова штеточина активна у време цветања, њено сузбијање хемијским инсектицидима није могуће, чак је и законом забрањено, због присуства пчела и других полинатора на цветовима. Познајући њену биологију, треба се окренути механичком уништавању презимљујућих јединки. У свим засадима у којима су лане примећене штете, лепих дана крајем марта и почетком априла треба плитко обрадити земљиште око воћака, како би се избациле све тропиноте које су ту пронашле место за презимљавање. Оруђе ће их избацити на површину па ће их покупити птице, или ће страдати због недостатка хране и лоших температурних услова.
Неке ће ипак преживети, и због њих у воћњацима треба поставити беле или плаве посуде с водом за изловљавање. Да би се привукле рутаве бубе, у воду се додају цимет, анис, негро бомбоне, сируп од јабуке, сируп од јагоде, малине или слично. Треба поставити што више посуда, првенствено по ободу парцеле, а мањи број распоредити у унутрашњости. Као посуде могу се користити веће чаше или лавори, пластична бурад беле или плаве боје, а постављају се на земљу и у крошњу дрвета. Потребно је да се свакодневно празне и поново пуне раствором, све док не прође опасност. За препоруку је да се воћњаци, који су затрављени, док не прође цветање, редовно косе, да рутава буба не би имала додатни извор хране.
