Uoči Spasovdana divni ljudi, vrsni voćari i veliki prijatelji okupili su se nadomak sela Bikić do, na potezu Lug. Vinograd se pruža na vrh brda, u punom rodu Italijanski rizling star 36 godina. Pored zasada kruške i breskve. Malo niže jabuka i trešnja, koja ove godine nije rodila zbog mraza, kao i zasad kajsije i oraha tek posađeni. A iza leđa puca vidik da u oko stane. Vlasnik ovog raja na Fruškoj Gori je Zvonko Hnatko, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva. Voćar koji otvoreno govori o problemima u voćarstvu i proizvodnji sa kojom se susreće. Ko se kreće u voćarskim krugovima zna za ovog vrsnog voćara, a ostali ako nisu čuli sigurno su probali divne prirodne sokove iz srca vojvođanske planine.
Dva kuma, Zvonko i Slobodan čiji je zasad vinograda podigao njegov otac Pavle, sa osmehom i zdravicom pozdravljaju prijatelje u ovom predivnom prirodnom ambijentu. Po Slobodanovim rečima lepše mesto za voćarstvo i dušu ne postoji. Mesto za Bogove, kako on kaže. Čuveni breskvik, koji se nalazi u mnogim knjigama sa formiranjem zasada u obliku slova ipsilon, nalazio se baš tu pored nas. Danas pored vinograda, kum Zvonko Hnatko podigao je ogroman zasad kruške u kojem svake godine uoči ovakvih dana okuplja svoje prijatelje da se zajedno podsete kako se to nekad radilo i da vide ide li to i danas. A verujte nam na reč, i na reč stručnih ljudi u čijem smo društvu bili, vredi.
Zasad je podignut na 207 metara nadmorske visine. U zasadu kruške nalaze se pored Pakams trijumfa i sorte Viljamovke, Turandot i Karmen.
U sorti Karmen smo prošle godine imali ervinije. Ove godine nema pojave nove zaraze. Karmen je kalemljena na podlozi dunja MA, i to visoko kalemljena da bi se smanjila bujnost – priča nam Zvonko Hnatko. – U vreme kada sam ja podizao zasad, negde pre desetak godina, možda i više, nije bilo da se kupe sadnice. Uzeo sam junsku lepoticu i kalemio na visoko. Visina kalema je 60 – 70 cm, i tako se postiže manja bujnost, a veća rodnost. Pravilo je kod voćaka što se više na podlozi kalemi odgovarajuća sorta smanjuje se bujnost i povećava se rodnost. Karmen je u ovoj godini, bez obzira na loše uslove oprašivanja i oplodnje zametnula dosta plodova. Jedino se na pojedinim kruškama može videti rđasta prevlaka, koja je nastala kod precvetavanja zbog pojave mraza.
Navodnjavanje u ovom zasadu je obavezno kao i prihrana. Iskopan je bunar koji je udaljen 1300 metara na visinskoj razlici od 100 metara od zasada. Voda iz bunara se vuče pumpom.
Kad ervinija napadne
Voćari su poslali slike sa simptomima na dunji, kruški i jabuci, a posebno vikendaši sa pojavom „pastirske palice“ mladara na kruški. (sl.1). Vršni deo pocrni i crnilo se spušta na dole. Na plodovima se mogu pojaviti karakteristični eksudati, a radi se o bakteriozi pod imenom Erwinia amylovora.
Ove siptome izaziva štapićasta bakterija sa brojnim peritrihama pomoću kojih pliva u vodi ili joj je potrebna voda/kiša da bi dospela do mesta infekcije, najčešće cvetova, uboda od insekata, oštećenja od grada. E.amylovora ne sporuliše ili prezimljava ispod kore u rak ranama. U proleće luči eksudat (sl.2), kojeg posećuju insekti, a najčešće pčele i time prenose bakterije u cvetove. Pčele su korisne ali su i vektori širenja bakterioze za vreme cvetanja.
E.amylovora se razvija i na površni lista (epifitna). Povoljni uslovi za infekciju su temperature 18 do 25ºC i kišni period kada dolazi do prenamnožavanja epifitne populacije i često se javljaju epifitocije (masovne pojave).
Baktriozna luči toksin „promain“ koji ubija ćelije, koje potamne. Spuštanjem bakterija kroz sprovodne sudove ka dole, mladari crne i tačno se vidi dokle je došla. Ako je značajnija pojava, bakterije se spuste do grana ili do stabla i može doći do sušenja.
Suzbijanje E.amylovorum
Zaštitari su veoma ponizni u odnosu na E.amylovorum jer je teška za suzbijanje (živi i unutar biljaka). Recidivna je i ne zna se kada će se ponovo pojavljivati. Infekcije su najčešće u vreme cvetanja kada pčele prenose bakterije. Simptomi se javljaju posle cvetanja i kada su plodovi još kiseli od 1 do 2 cm u prečniku. Kada nastupi toplije vreme zaustavlja se širenje bakterija i nove pojave simptoma.
Strategija suzbijanja je da se spreči spušanje bakterija kroz sprovodne sudove mladara u grane i stablo ili da se izbegne jača rezidba i sušenje stabla.
Da bi se to postiglo, orezuju se bolesni vršni mladari i eventualno manje grane, 10 do 20 cm makazama ispod simptoma „pastirske palice“ uz sterilizaciju 96% alkoholom (orezani deo se odlaže u polietilen vreću i spaljuje). Ako se redovno odstranjuju bolesni mladari, mogu se spasiti stabla od sušenja.
Primena bakra u početku listanja se koristi za suzbijanje epifitnih bakterija na površini kore. Ako ste to uradili, uradili ste ono što je moguće.
ZELENA REZIDBA za bolju zaštitu
Često je među voćarima stav da je bolje uraditi zelenu rezidbu. Prvenstveno, kod trešnje radi obojenosti plodova. Kod kruške se zelena rezidba radi zbog bolje zaštite. Otvoranjem plodova moguće je bolje okupati same plodove i zaštiti ih prvenstveno protiv psile, kruškine buve.
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
