Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ЗАШТИЋЕНО ГЕОГРАФСКО ПОРЕКЛО НАШЕ ПОЗНАТЕ ВИШЊЕ: „Облачинска“ из Облачине – право и...

ЗАШТИЋЕНО ГЕОГРАФСКО ПОРЕКЛО НАШЕ ПОЗНАТЕ ВИШЊЕ: „Облачинска“ из Облачине – право и заштићено име

10
Фото: Pixabay

Ова аутохтона домаћа сорта, цењена је због високе родности, мале бујности, доброг квалитета плода и скромних захтева у погледу услова гајења, представља веома неуједначену популацију чија хетерогеност ствара проблеме у производњи. Зато је неопходно издвојити клонове с најбољим привредно-технолошким особинама и заштити је од ерозије гена.

Мало који домаћи воћар не зна за облачинску вишњу. Већини је познато да је ова воћка наша сорта, иако је до недавно било спорења око тога у ком крају Србије је тачно настала. Постоје тврдње да је првобитно гајена на окућницама и у виноградима у селу Александрово и да су је у тај крај донели насељеници из Војводине. Први већи засад од изданака из природне популације, пренетих из Александрова, подигнут је на имању Земљорадничке задруге у Облачини, недалеко од Прокупља, и по том месту је и добила име. Производња се брзо ширила, а томе је допринело њено једноставно размножавање.

И данас облачинска вишња доминира у сортименту наше земље и на њу отпада око 60% од укупног броја стабала вишње. Цењена је због високе родности, мале бујности, доброг квалитета плода и скромних захтева у погледу услова гајења. Успешно се гаји у сушнијим подручјима Србије, где друге врсте воћака слабије плодоносе, на већим надморским висинама и на сиромашнијим земљиштима. Размножава се изданцима. Први род даје већ у трећој години. Изразито је самооплодна. У повољним условима и добро негованим засадима приноси могу бити преко 20 тона по хектару. Стабло је уједначеног, компактног изгледа, са слабим бочним гранањем, погодно за густу садњу. Лако одвајање плода од петељке и пирамидалан положај грана пружају облачинској вишњи посебну погодност за механизовану бербу плодова. Ова воћка понекад се користи и као слабо бујна вегетативна подлога за трешњу и вишњу.

Препознатљива на светском тржишту

Још једна велика предност облачинске вишње је та што је од недавно заштићено њено географско порекло. То значи да је ово воће добило и своје име, а то је „облачинка“ из Облачине.

 – Заштита географског порекла облачинске вишње веома је важна јер омогућује да овај српски производ буде препознатљив и успешнији на светском тржишту –објашњава др Драган Николић, професор Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. – Захваљујући тој погодности задатак науке и струке, али и произвођача је да сви заједно раде на пропагирању наше „облачинке“, како би што лакше нашла пут ка тржишту, било као свежа, смрзнута, сушена или прерађена. Такође, треба тежити ширењу производње, али тако да буде што савременија. Нова научна достигнућа, до којих су дошли еминентни стручњаци на огледним пољима, дала су добре резултате и због тога их треба примењивати у пракси.

Ова вишња има и своје мане – ситан плод, релативно крупна коштица, повећано формирање изданака, плитак коренов систем, због чега приликом механизоване бербе може доћи до изваљивања стабала. Такође, она није чиста сорта, већ смеша великог броја клонова. Овако велика разноврсност настала је због њеног дугогодишњег и масовног умножавања помоћу изданака из родних засада. Многа стабла настала су и из семена, пре свега његовим спонтаним клијањем из опалих плодова.

Фото: Pixabay

Разноврсност као највећа мана

 – Оваква разноврсност „облачинке“ није добра, јер постоји могућност ширења клонова с лошијим особинама, пре свега оних који се одликују малим приносом и лошијим квалитетом – објашњава наш саговорник. – Први корак на путу да се овај проблем превазиђе јесте клонска селекција, односно производња сортно чистих и квалитетних садница. То је најважнији начин за унапређење производње и побољшање квалитета ове вишње. Значај клонске селекције огледа се пре свега у томе што је облачинска вишња аутохтона сорта која превазилази локални значај и што представља популацију чија хетерогеност ствара проблеме у производњи. Зато је неопходно издвојити клонове (генотипове) с најбољим привредно-технолошким особинама и заштитити је од ерозије гена.

На клонској селекцији облачинске вишње у нашој земљи радио је велики број аутора из различитих институција, који су издвојили велики број клонова за гајење или даљи оплемењивачки рад. Том приликом тежи се да се издвоје генотипови који ће, поред мање бујности стабла и добре родности, имати крупније плодове, ситну коштицу, висок садржај растворљивих сувих материја и органских киселина. Важно је и различито време зрења, отпорност на бројне стресне факторе, као и погодност стабала за механизовану бербу.

На Пољопривредном факултету Универзитета у Београду рад на клонској селекцији облачинске вишње обавља се већ дужи низ година. До сада је издвојено више клонова који су упоређивани са стандардом – неселекционисаном вишњом. Најперспективнији су препоручени за за признавање, односно даље умножавање и ширење у производњи.

Клонови бољи од стандарда

– Округласт облик плода, тамноцрвена боја покожице, интензивно црвена боја меса и сока, кисео укус, одлика је већине издвојених клонова – додаје др Николић. – По родности већина њих била је боља или на нивоу стандарда. Исто је забележено и када су у питању физичке и хемијске особине плода.

Клонови са ознаком Д4 и Д8 били су најприноснији (принос од близу 20кг по стаблу), а истакли су се и другим позитивним карактеристикама, па су као такви препоручени за даље умножавање и ширење у производњи.

По квалитету плода предњачи клон Д10, чији је рандман износио 90,56%, док је садржај растворљивих сувих материја био 19,06%, а укупних киселина 1,13%. Сличне особине имао је и клон с ознаком VII/2N (рандман од 90,30%, садржај растворљивих сувих материја 18,47% и укупних киселина 1,35%).

У зависности од интензитета заметања и године, величина плода облачинске вишње креће се од 2,8 до 4г, просечно око 3г. Уколико се оптимално ђубри и сваке године орезује, маса плода може да буде и већа. У погледу ове особине уочене су разлике између издвојених клонова и стандарда. Великом крупноћом плода (5,01г) истакао се клон XI/3. 

За даљи оплемењивачки рад или увођење у производњу интересантни су и други клонови – у погледу позног цветања и времена сазревања плода клон 1, потом клон 7 који је испољио највећи садржај растворљивих сувих материја, укупних и инвертних шећера, сахарозе и укупних антоцијана, као и клон 6 који се истиче по приносу, величини и маси плода.

С. Малиновић

Добро јутро број 576 – Април 2020.