Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ZAŠTIĆENO GEOGRAFSKO POREKLO NAŠE POZNATE VIŠNJE: „Oblačinska“ iz Oblačine – pravo i...

ZAŠTIĆENO GEOGRAFSKO POREKLO NAŠE POZNATE VIŠNJE: „Oblačinska“ iz Oblačine – pravo i zaštićeno ime

725
Фото: Pixabay

Ova autohtona domaća sorta, cenjena je zbog visoke rodnosti, male bujnosti, dobrog kvaliteta ploda i skromnih zahteva u pogledu uslova gajenja, predstavlja veoma neujednačenu populaciju čija heterogenost stvara probleme u proizvodnji. Zato je neophodno izdvojiti klonove s najboljim privredno-tehnološkim osobinama i zaštiti je od erozije gena.

Malo koji domaći voćar ne zna za oblačinsku višnju. Većini je poznato da je ova voćka naša sorta, iako je do nedavno bilo sporenja oko toga u kom kraju Srbije je tačno nastala. Postoje tvrdnje da je prvobitno gajena na okućnicama i u vinogradima u selu Aleksandrovo i da su je u taj kraj doneli naseljenici iz Vojvodine. Prvi veći zasad od izdanaka iz prirodne populacije, prenetih iz Aleksandrova, podignut je na imanju Zemljoradničke zadruge u Oblačini, nedaleko od Prokuplja, i po tom mestu je i dobila ime. Proizvodnja se brzo širila, a tome je doprinelo njeno jednostavno razmnožavanje.

I danas oblačinska višnja dominira u sortimentu naše zemlje i na nju otpada oko 60% od ukupnog broja stabala višnje. Cenjena je zbog visoke rodnosti, male bujnosti, dobrog kvaliteta ploda i skromnih zahteva u pogledu uslova gajenja. Uspešno se gaji u sušnijim područjima Srbije, gde druge vrste voćaka slabije plodonose, na većim nadmorskim visinama i na siromašnijim zemljištima. Razmnožava se izdancima. Prvi rod daje već u trećoj godini. Izrazito je samooplodna. U povoljnim uslovima i dobro negovanim zasadima prinosi mogu biti preko 20 tona po hektaru. Stablo je ujednačenog, kompaktnog izgleda, sa slabim bočnim grananjem, pogodno za gustu sadnju. Lako odvajanje ploda od peteljke i piramidalan položaj grana pružaju oblačinskoj višnji posebnu pogodnost za mehanizovanu berbu plodova. Ova voćka ponekad se koristi i kao slabo bujna vegetativna podloga za trešnju i višnju.

Prepoznatljiva na svetskom tržištu

Još jedna velika prednost oblačinske višnje je ta što je od nedavno zaštićeno njeno geografsko poreklo. To znači da je ovo voće dobilo i svoje ime, a to je „oblačinka“ iz Oblačine.

 – Zaštita geografskog porekla oblačinske višnje veoma je važna jer omogućuje da ovaj srpski proizvod bude prepoznatljiv i uspešniji na svetskom tržištu –objašnjava dr Dragan Nikolić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. – Zahvaljujući toj pogodnosti zadatak nauke i struke, ali i proizvođača je da svi zajedno rade na propagiranju naše „oblačinke“, kako bi što lakše našla put ka tržištu, bilo kao sveža, smrznuta, sušena ili prerađena. Takođe, treba težiti širenju proizvodnje, ali tako da bude što savremenija. Nova naučna dostignuća, do kojih su došli eminentni stručnjaci na oglednim poljima, dala su dobre rezultate i zbog toga ih treba primenjivati u praksi.

Ova višnja ima i svoje mane – sitan plod, relativno krupna koštica, povećano formiranje izdanaka, plitak korenov sistem, zbog čega prilikom mehanizovane berbe može doći do izvaljivanja stabala. Takođe, ona nije čista sorta, već smeša velikog broja klonova. Ovako velika raznovrsnost nastala je zbog njenog dugogodišnjeg i masovnog umnožavanja pomoću izdanaka iz rodnih zasada. Mnoga stabla nastala su i iz semena, pre svega njegovim spontanim klijanjem iz opalih plodova.

Foto: Pixabay

Raznovrsnost kao najveća mana

 – Ovakva raznovrsnost „oblačinke“ nije dobra, jer postoji mogućnost širenja klonova s lošijim osobinama, pre svega onih koji se odlikuju malim prinosom i lošijim kvalitetom – objašnjava naš sagovornik. – Prvi korak na putu da se ovaj problem prevaziđe jeste klonska selekcija, odnosno proizvodnja sortno čistih i kvalitetnih sadnica. To je najvažniji način za unapređenje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta ove višnje. Značaj klonske selekcije ogleda se pre svega u tome što je oblačinska višnja autohtona sorta koja prevazilazi lokalni značaj i što predstavlja populaciju čija heterogenost stvara probleme u proizvodnji. Zato je neophodno izdvojiti klonove (genotipove) s najboljim privredno-tehnološkim osobinama i zaštititi je od erozije gena.

Na klonskoj selekciji oblačinske višnje u našoj zemlji radio je veliki broj autora iz različitih institucija, koji su izdvojili veliki broj klonova za gajenje ili dalji oplemenjivački rad. Tom prilikom teži se da se izdvoje genotipovi koji će, pored manje bujnosti stabla i dobre rodnosti, imati krupnije plodove, sitnu košticu, visok sadržaj rastvorljivih suvih materija i organskih kiselina. Važno je i različito vreme zrenja, otpornost na brojne stresne faktore, kao i pogodnost stabala za mehanizovanu berbu.

Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu rad na klonskoj selekciji oblačinske višnje obavlja se već duži niz godina. Do sada je izdvojeno više klonova koji su upoređivani sa standardom – neselekcionisanom višnjom. Najperspektivniji su preporučeni za za priznavanje, odnosno dalje umnožavanje i širenje u proizvodnji.

Klonovi bolji od standarda

– Okruglast oblik ploda, tamnocrvena boja pokožice, intenzivno crvena boja mesa i soka, kiseo ukus, odlika je većine izdvojenih klonova – dodaje dr Nikolić. – Po rodnosti većina njih bila je bolja ili na nivou standarda. Isto je zabeleženo i kada su u pitanju fizičke i hemijske osobine ploda.

Klonovi sa oznakom D4 i D8 bili su najprinosniji (prinos od blizu 20kg po stablu), a istakli su se i drugim pozitivnim karakteristikama, pa su kao takvi preporučeni za dalje umnožavanje i širenje u proizvodnji.

Po kvalitetu ploda prednjači klon D10, čiji je randman iznosio 90,56%, dok je sadržaj rastvorljivih suvih materija bio 19,06%, a ukupnih kiselina 1,13%. Slične osobine imao je i klon s oznakom VII/2N (randman od 90,30%, sadržaj rastvorljivih suvih materija 18,47% i ukupnih kiselina 1,35%).

U zavisnosti od intenziteta zametanja i godine, veličina ploda oblačinske višnje kreće se od 2,8 do 4g, prosečno oko 3g. Ukoliko se optimalno đubri i svake godine orezuje, masa ploda može da bude i veća. U pogledu ove osobine uočene su razlike između izdvojenih klonova i standarda. Velikom krupnoćom ploda (5,01g) istakao se klon XI/3. 

Za dalji oplemenjivački rad ili uvođenje u proizvodnju interesantni su i drugi klonovi – u pogledu poznog cvetanja i vremena sazrevanja ploda klon 1, potom klon 7 koji je ispoljio najveći sadržaj rastvorljivih suvih materija, ukupnih i invertnih šećera, saharoze i ukupnih antocijana, kao i klon 6 koji se ističe po prinosu, veličini i masi ploda.

S. Malinović

Dobro jutro broj 576 – April 2020.