Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ ZAŠTITA KROMPIRA U SKLADIŠTU

ZAŠTITA KROMPIRA U SKLADIŠTU

377

Kontrola temperature zaustavlja štetočine

Do pre samo deceniju-dve najveći zaštitarski problem u krompiru bila je krompirova zlatica. Kada su se i priroda i hemija udružile, ona je postala manje opasna, proizvođači su odahnuli, ali ne za dugo. Doleteo nam je krompirov moljac (Phthorimaea operculella), mnogo opasniji i prefriganiji insekt koji, osim u polju, štetu pravi i u skladištu. Tu mu se pridružuju i paraziti, prouzrokovači truleži.

Šta preduzeti kako bi se štete izbegle, ili barem smanjile?

Odrastao moljac je leptirić čija raširena krila nisu duža od tri centimetra, dok je insekt dug nešto više od jednog centimetra. Prednja krila su smeđe-žute boje, a zadnja imaju sjajno-ljubičasti preliv. Potpuno odrasla gusenica je smeđe-žuta i duga oko jedan i po centimetar.

Moljac napada i cimu i krtole, ali veću štetu nanosi krtolama. Rano u proleće, krajem aprila i početkom maja, ženka polaže jaja na cimu krompira. Kada se ispile, larve ostaju na listovima i hraneći se prave hodnike po njima, a kroz cimu se spuštaju do krtola na kojima gusenica može naneti znatne štete, dok su na cimi one beznačajne.

Larve kroz okca ulaze u krtole, hraneći se, buše hodnike, i u njima završavaju razvoj. Nova generacija nastavlja da se, kao i prethodna, razvija u krtolama i s njima se seli u skladišta, gde nastavlja da pravi štetu. U našim uslovima moljac ima pet do sedam generacija, od kojih se dve do pet razvijaju u polju.

Foto: D. Gagrčić

Toplije leto i globalno otopljavanje u našim krajevima poslednjih godina je pogodovalo masovnijoj pojavi ove štetočine. Zbog toga, kako upozoravaju stručnjaci, valja joj stati na put i u polju, i u skladištu. U ovom periodu važna su velika skladišta, gde se radi dezinsekcija preparatima koje mogu da koriste samo posebne službe i to specijalnom opremom. Manji proizvođači prednost treba da daju, isključivo, mehaničkim merama. Skladišta, šupe, podrumi, pre unošenja krompira dobro se opaju, operu, provetre i onda gustim mrežama zatvore svi otvori. Održava se temperatura ispod 10 stepeni koja ne pogoduje razvoju gusenica. Ipak, neki leptirić ili gusenica mogu da se sakriju, po ćoškovima, u gomilama krompira. Stoga krompir valja redovno pregledati, prevrtati krtole i odvajati sumnjive koje će se ukloniti iz skladišta i odmah potrošiti ili preraditi.

Važan preduslov za dugotrajno i pravilno skladištenje krompira jeste da se krtole u ostave i skladišta unesu suve i nepovređene. Neretko se dešava da se, kako se nama čini, na krompiru koji je zdrav i nepovređen unet u skladište, razviju paraziti prouzrokovači truleži i to su dva najčešća tipa, tzv. vlažna i suva trulež. Njihovi uzročnici su nekoliko vrsta fitopatogenih gljiva i bakterija.

Bakterija ervinija (Erwinia carotovora) prouzrokuje vlažnu ili crnu trulež. Može nastati u vegetaciji, ali i u magacinima tokom skladištenja. Prenosi se sadnjom zaraženih krtola. Jače zaražene propadaju još na njivi, a manje obolele, na kojima se zaraza ni ne uočava, sele se u podrum, skladište i tu bakterija nastavlja da se razvija pa krtole trunu, raspadaju se, a iz njih se širi karakterističan neprijatan miris. Čim se taj miris oseti, čitavu gomilu valja pretresti, izbaciti i uništiti trule krtole.

Suvu trulež prouzrokuju gljive iz roda fuzarijum, a najčešća je Fusarium solani. To je tipično oboljenje uskladištenog krompira, prve na udaru su povređene krtole. Bolest prodire kroz povrede i tokom čuvanja širi se prema centralnom delu. U najtežim slučajevima napadnute krtole se potpuno smežuraju i osuše. Jedini lek je spuštanje temperature na ispod pet stepeni, jer u takvim uslovima gljiva ne može da opstane.

Po ciklusu razvoja, slična fuzarijumu je gangrena, prouzrokuje je gljiva foma (Phoma exigua). U vreme vađenja krompira simptomi na krtolama nisu uočljivi, ali kasnije se na površini vide ulegnute pege nepravilnog oblika, koje se vremenom povećavaju. Ova gljiva je parazit rana i u povređene krtole ulazi i kroz najmanju ozledu, pa se na tim mestima razvija suva trulež. Za razliku od ervinije, ovom parazitu ne odgovara temperatura iznad 15 stepeni.

Najbolji lek je preventiva. Čim se krompir unese u magacin, temperatura se desetak dana podigne na 15 stepeni, a potom naglo spusti na uobičajenu.

Piše: Svetlana Mujanović