Пише: Светлана Мујановић
Узрочник пегавости листа и чађаве краставости плода крушке гљива Venturia pirina представља економски најзначајније обољење ове воћне врсте које срећемо свуда у свету где се гаји ово воће. Осим што, код ране заразе, смањује принос, она обара и квалитет и тржишну вредност плодова, када их зарази у каснијим фазама развоја.
На воћкама се лако и брзо открије, јер заражава све надземне делове – листове, цветове, леторасте и плодове. У пролеће и у току лета на листовима „прави“ округле, маслинастомрке пеге сомотастог изгледа које су уочљивије с наличја. Листови, заражени у време интензивног пораста, постају таласасти. Ако су услови повољни, па гљива продре у пупољке, они се ни не отварају. На латицама цвета појављују се зеленкасте пеге, а на младарима (леторастима) који могу бити инфицирани током целе вегетације штете су различите и зависе од места и времена заразе. Прво се појављују ситни, овални пликови, који услед неравномерног раста гљиве и летораста пуцају, па настају пукотине, а на старијим гранама виде се такозване рак-ране.
Плодове заражава од заметања до бербе с тим да су млађи осетљивији у односу на старије. На тек заметнутим плодовима настају овалне, крупне маслинастозелене пеге сомотастог изгледа. Код младих плодова, услед некрозе ткива у оквиру пега, успорен је пораст те настају деформације, а они асиметрично расту. Временом пеге постају плутасте и попримају изглед красте, и то је знак који потрошачи најчешће виде.
Ова гљива током развоја пролази кроз две фазе: паразитну и сапрофитну. Паразитна фаза почиње почетком вегетације клијањем аскоспора и остварењем инфекције и траје током целе вегетације, а по опадању листова завршава се паразитна и отпочиње сапрофитна фаза. Током зиме паразит се одржава као сапрофит у опалом лишћу и у пролеће креће нова зараза.
Произвођачи крушке који немају пуно искуства, плаше се вентурије, док они с вишегодишњим стажом кажу да заштита од ње није ни компликована ни тешка, само ако се почне у право време и када се примењују све расположиве мере. Воћњак под крушком ваља подизати увек на новом локалитету, не ваља ни ако је стари засад био у комшилуку, а бирају се сорте отпорне на ову болест.
У већ подигнутим воћњацима на ову превентиву се не може рачунати. Знајући како и где гљива презимљава, треба сакупити и спалити заражено лишће, оно што преостане дубље заорати, одрезати све болесне гранчице и леторасте, изнети из воћњака и њих обавезно спалити а када се засад лепо „спреми“, воћке опрскати неким од бакарних фунгицида или сумпорно-кречном чорбом. Тако се вентурији онемогућава несметано презимљавање и истовремено се смањује број вегетацијских прскања против ове болести. Практичари истичу да је кречни сумпор најефикаснији препарат за сузбијање конидија на гранчицама, јер поред контакног има изражено и ерадикативно деловање, продире у унутрашњост зараженог ткива те спречава даље формирање спора (органа за ширење заразе).
Не сме се заборавити да су у заштити од ове болести неопходна и вегетацијска прскања. Први пут воћке ваља опрскати у фенофази бубрења пупољака препаратима на бази неорганских једињења бакра или сумпорно-кречне чорбе. Друго прскање се поклапа с фенолошком фазом “мишје уши“, ради се само ако су остварени услови за заразу. Ефикасни су препарати на бази а.м. каптана и манкозеба. Следеће третирање се обавља у цветању и због пчела се ради искључиво у касним вечерњим сатима, комбинацијом фунгицида с две активне материје (манкозеб+дифеноконазол). У фенофази прецветавања бира се други фунгицид с такође две активне материје дитианон+тебуконазол. До прецветавања размаци између прскања су краћи, 7 до 10 дана, док се после продужавају. Прска се у размаку од 10 до 15 дана, и у том периоду ефикасни су фунгициди на бази каптана или манкозеба.
