Проблеми које пужеви наносе усевима могу бити вишеструка и веома значајни, нарочито у производњи поврћа. Јављају се сваке године, а у већој бројности када су кишне године са обилним падавинама и претежно на скровитим, мрачним и влажним местима и ту проводе дан. Активни су почетком вечери и ноћу, и то на релативно ниској температури од 4 степена па навише. Њихова појава се уочава по светлом трагу који остављају иза себе и изгризлинама на листу. О начину сузбијања ових ноћних штеточина и последицама које иза њих остају, за Добро јутро је писала Дипл. инж. Снежана Радовановић.
– Штете праве ноћу и оне могу бити директне и индиректне. Хране се младим сочним листовима биљака расада поврћа или касније листовима салате, купусњача, спанаћа и грицкањем праве округле изгризлине. Осим листова изгризају и клице те младе биљке – осим директне штете грижењем листова, по речима саветнице, пужеви праве и индиректне штете јер су преносиоци разних болести.
– Иза себе, пужеви, остављају трагове слузи тј. сребркансте пруге и остатке измета. Могу да преносе и разне болести. Хране се свим повртарским културама, изузев лука. Њихова бројност може бити веома висока, што зависи од услова. Најчешће се јављају две врсте: мали сиви голаћ (Deroceras reticulatum) – дугачак је од 3 до 5 центиметара, са тамним мрљама на леђној страни и велики пужеви (Arion sp.) – дугачки и до 15 центиметара, тамне или риђе боје – објашњава Снежана Радовановић.
Мере сузбијања пужева могу бити:
- Превентивне – подазумевају редовну контролу влаге коришћењем вентилатора, редовно проветравање, као и примену система кап по кап за наводњавање чиме ће се влага директно усмерити ка гајеној биљци и на тај начин спречити ширење по целој површини земљишта како би избегло стварање повољних услова за боравак пужа.
- Механичке – подразумевају ручно сакупљање и уништавање пужева у раним јутарњим часовима
- Хемијске – подразумевају примену препарата лимацида.
- Биолошке – подразумевају примену предаторских нематода (Phasmorhabditis hermaphrodita) тако што се прво размуте у води, а потом оставе 3-5 сати да би се активирале. Припремљеним раствором се биљке заливају у вечерњим сатима. После њихове примене биљке треба добро залити како би нематоде доспеле дубоко у земљиште.
– Такође, честа обрада површинског слоја земљишта, уклањање жетвених остатака и уништавање корова око парцеле стварају неповољне услове за развој пужева и доводе до избацивања и исушивања јаја на површини земљишта – рекла је госпођа Радовановић.
Од алтернативних начина користе се и биљке са репелентним својствима као што су лаванда, рузмарин, парадајз, бели лук, кадуља које својим мирисом одбијају пужеве.
Могу се користити и средства која изазивају брзу дехидратацију слузи на пужевима – растурање креча, гипса, пепела. Примена Бордовске чорбе у већој концентрацији може деовати одбијајуће на пужеве.
Текст: Снежана Радовановић
