Problemi koje puževi nanose usevima mogu biti višestruka i veoma značajni, naročito u proizvodnji povrća. Javljaju se svake godine, a u većoj brojnosti kada su kišne godine sa obilnim padavinama i pretežno na skrovitim, mračnim i vlažnim mestima i tu provode dan. Aktivni su početkom večeri i noću, i to na relativno niskoj temperaturi od 4 stepena pa naviše. Njihova pojava se uočava po svetlom tragu koji ostavljaju iza sebe i izgrizlinama na listu. O načinu suzbijanja ovih noćnih štetočina i posledicama koje iza njih ostaju, za Dobro jutro je pisala Dipl. inž. Snežana Radovanović.

– Štete prave noću i one mogu biti direktne i  indirektne. Hrane se mladim sočnim listovima  biljaka rasada povrća ili kasnije listovima salate, kupusnjača, spanaća i grickanjem prave okrugle izgrizline. Osim listova izgrizaju i klice te mlade biljke – osim direktne štete griženjem listova, po rečima savetnice, puževi prave i indirektne štete jer su prenosioci raznih bolesti.

– Iza sebe, puževi, ostavljaju tragove sluzi tj. srebrkanste pruge i ostatke izmeta. Mogu da prenose i razne bolesti. Hrane se svim povrtarskim kulturama, izuzev luka. Njihova brojnost može biti veoma visoka, što zavisi od uslova. Najčešće se javljaju dve vrste: mali sivi golać (Deroceras reticulatum) – dugačak je od 3 do 5 centimetara, sa tamnim mrljama na leđnoj strani i veliki puževi (Arion sp.) – dugački i do 15 centimetara, tamne ili riđe boje – objašnjava Snežana Radovanović.

Mere suzbijanja puževa mogu biti:

1. Preventivne – podazumevaju redovnu kontrolu vlage korišćenjem ventilatora, redovno provetravanje, kao i primenu sistema kap po kap za navodnjavanje  čime će se vlaga direktno usmeriti ka gajenoj biljci i na taj način sprečiti širenje po celoj površini zemljišta kako bi izbeglo stvaranje povoljnih uslova za boravak puža.
2. Mehaničke – podrazumevaju ručno sakupljanje i uništavanje puževa u ranim jutarnjim časovima
3. Hemijske – podrazumevaju primenu preparata limacida.
4. Biološke – podrazumevaju primenu predatorskih nematoda (Phasmorhabditis hermaphrodita) tako što se prvo razmute u vodi, a potom ostave 3-5 sati da bi se aktivirale. Pripremljenim rastvorom se biljke zalivaju u večernjim satima.  Posle njihove primene biljke treba dobro zaliti kako bi nematode dospele duboko u zemljište.

– Takođe, česta obrada površinskog sloja zemljišta, uklanjanje žetvenih ostataka i uništavanje korova oko parcele  stvaraju nepovoljne uslove za razvoj puževa i dovode do izbacivanja i isušivanja jaja na površini zemljišta – rekla je gospođa Radovanović.

Od alternativnih načina koriste se i biljke sa repelentnim svojstvima kao što su lavanda, ruzmarin, paradajz, beli luk, kadulja koje svojim mirisom odbijaju puževe.

Mogu se koristiti i sredstva koja izazivaju brzu dehidrataciju sluzi na puževima – rasturanje kreča, gipsa, pepela. Primena Bordovske čorbe u većoj koncentraciji može deovati odbijajuće na puževe.

Tekst: Snežana Radovanović