Пише: Светлана Мујановић
Када се спомене заштита воћака, прва асоцијација су хемијски препарати, прскалица, заштитна опрема. Али, заштита воћака није само хемија и прскање. Заштитне мере су и оне непестицидног карактера.
У непестицидне мере заштите воћака убрајају се агротехничке, помотехничке и механичке. Оне у значајној мери снижавају бројност већег броја штеточина испод толерантног нивоа. Непестицидне мере се примењују, користе, у развученом периоду, од краја лета до пролећа, и омогућавају управљање популацијама штеточина, односно, контролу бројности штетних инсеката, без претеране употребе пестицда. То је изузетно значајно у концепту производње здраве хране и очувања животне средине.
Воћне осе под опалим лишћем
Да би од непестицидних мера било вајде, ваља познавати развојне циклусе и „ћуди“ штетних инсеката. Које су то штеточине чија бројност може да се смањи применом ових, непестицидних мера?
Једна од многих је стеница крушке (Stephanitis pyri). Она презимљава као имаго (одрастао инсект) на разним заклоњеним местима: у пукотинама коре, под старом наљуштеном кором, опалим лишћем… те се разним агротехничким захватима може лако смањити број који ће презимити. Мирних и благих јануарских дана ваља се прошетати кроз воћњаке под крушком и обавезно понети жичану четку, грабљице, ашов, врећу… Четком се саструже стара кора, све скупи у врећу, изнесе из засада и спали. Опало лишће, у којем стеница често проналази пријатан зимовник, ваља сакупити на средину међуреда и, ако се неће одмах орати, ашовом нагрнути на гомиле мало земље, да ветар лишће не би поново развејао по воћњаку.
Шљивине осе Hoplocampa minuta и H. flava, јабукина оса Hoplocampa testudinea, крушкина оса H. brevis, оса листа трешње Caliroa limacina, такође презимљавају испод опалог лишћа или плитко у земљи, па се редовном обрадом засада и те како може смањити број који ће дочекати пролеће.
Против прстенара малине (Agrilus rubicola), једино су могуће механичке мере заштите, зато што се одрасли прстенар јавља у време дозревања плодова, када се не смеју примењивати пестициди. Препорука је да се нови засади подижу сортама отпорним на ову штеточину. А шта чинити у давно посађеним малињацима који су у роду? У таквим засадима треба током зиме и раног пролећа, када нема лишћа, добро прегледати сваки изданак и оне с ларвама прстенара одсећи, убацити у врећу и спалити. Да подсетимо: малинин прстенар презимљава у стадијуму ларве унутар стабла. Крајем маја, или почетком јуна појављују се одрасле јединке (имаго) које се хране лишћем малине и купине и потом размножавају. Женка полаже јаја на избоје појединачно. Излегла ларва спирално се убушује у избој (изданак), пресеца спроводно ткиво и креће се кроз дрвени слој. У стаблу проводи зиму и завршава развој. Откривају је задебљања на ластарима.
Лов на губара и дудовца
Правилно примењене агротехничке и помотехничке мере обезбеђују добро физиолошко стање стабла, што је основни предуслов успешне заштите од поткорњака (Scolytidae). Посебну пажњу треба посветити обради земљишта орезивању и проређивању крошњи, уклањању сувих, старих стабала и кречењу дебала и ремених грана. Кречење је посебно важно код коштичавих воћака.
Густина популација смотаваца (Torticidae) јабуке (Cydia pomonella), шљиве (Grapholitha funebrana), брескве (Cydia molesta), грожђа (Polychrosis botrana) може се значајно смањити стругањем старе коре, уништавањем опалих плодова са гусеницама, употребом ловних клопки с феромонима и сличним. Скидање и уништавање зимских гусеничких гнезда глоговца (Aporia cratagei) и жутотрбе (Euproctis chrysorhoea) у потпуности решава проблем заштите од ових штеточина. Ова мера најчешће се изводи за време орезивања. Позната и опасна штеточина, губар (Lymantria dispar), која је код нас већ помало заборављена, успешно се може сузбити стругањем јајних легла с коре воћака и шумског дрвећа. Ова мера примењује се на ширим угроженим подручјима шума и воћњака.
Дудовац (Hyphantria cunea) презимљава као лутка, скривен у пукотине коре, па се врло успешно сузбија скидањем старе коре са дебла. Кору треба пажљиво скидати, да се дебло не оголи. Када се зна да се лутке трешњине муве (Rhagoletis cerasi) преко једанаест месеци током године налазе плитко у земљи, није их тешко уништити редовном обрадом, када ће се избацити на површину и „докусуриће“ их птице и други предатори.
Стругањем коре против цветоједа
Јабукин цветојед (Anthonomus pomorum) презимљава као имаго под испуцалом, наљуштеном старом кором дебла и грана воћака. Стругањем такве коре, чишћењем крошњи од поломљених и сувих грана и одстрањивањем сувих стабала из воћњака, могуће је смањити број цветоједа који ће дочекати пролеће.
