Пише: Биљана Ненковић
Љубичаста боја је комбинација плаве, која представља стабилност и црвене, чија је прва асоцијација – енергија. Љубичаста симболизује моћ, племенитост, обиље и амбиције. Доноси богатство и екстраваганцију. Уз љубичасту се везује мудрост, достојанство, независност, креативност, тајанственост и чаролија. Па зашто онда у таквој боји не би била и – ваша башта.
Ретки су они који не прижељкују атрактивне баште у којима ће уживати и очима и непцима. Ако нисте знали, можете их украсити, не само оригиналним оградама, лејама необичних линија, већ и бојама. Ове године своју башту „обојите“ у љубичасту боју, јер постоји мноштво поврћа и воћа ове, унеколико јединствене боје. Осим визуелног доживљаја, плодови из ове баште пре свега су здрави.
Спречава упале, Алцхајмера, Паркинсона
Љубичаста храна крцата је антиоксидансима који су чистачи организма. Да бисте ћелије одржали у доброј форми, важно је да се оне добро хране кисеоником. Антиоксиданси скупљају и избацују слободне радикале из организма, и тако на директан начин доприносе здравим ћелијама и одржавају све органе у доброј форми.
Предности антоцијана, супстанце која је одговорна за љубичасту боју у поврћу, повезана је са спречавањем упалних процеса. Такође, добар је за вид, крвну слику, регулисање крвног притиска и дијабетеса. Најновија истраживања показују да корисне материје из љубичастог воћа и поврћа имају позитиван утицај у борби против Алцхајмерове и Паркинсонове болести, као и мултипле склерозе. Драгоцено љубичасто поврће, које краси вашу башту и тањир јесу црвени лук, цвекла, патлиџан, црвени купус. С мало труда можете наћи и парадајз љубичасте боје, паприку, шаргарепу, боранију, љуте папричице.
Према подацима америчког Министарства пољопривреде, кромпир љубичасте боје има четири пута више антиоксиданаса од белог и црвеног. Другим речима, што је воће или поврће тамније, то има више антиоксиданаса. Шљиве, купус, патлиџан, купине, црне рибизле, љубичасти лук, грожђе – све то воће и поврће с љубичастим пигментом садржи флавониде, који контролишу крвни притисак и јачају имунитет.
Љубичаста боја краси и неке врсте шпаргли, као и смокве, па и поједине врсте лековитог биља. Најпознатији код нас је љубичасти босиљак. Ретки су хобисти и одгајивачи који у својој башти имају тамнију верзију босиљка, који није ништа мање значајан, ни вредан од класичног, зеленог.
– Тамни, љубичасти варијетети босиљка имају више антоцијана, заштитника крвних судова. И поред тога, код нас се ова биљка која је била присутна у скоро свим цивилизацијама, ретко може пронаћи у баштама. Права је штета што није више заступљена у нашим крајевима. Ја га гајим на крају баште, а посадио сам га из пуке знатижеље, мислећи да је само декоративан. Чак сам чуо препоруке да не сме да се једе, али мало сам истраживао и сазнао да је подједнако, ако не и више лековит од зеленог, а има јачи мирис. Кад прилазите башти, већ се осећа мирис, а када гранчицу унесете у кућу, данима се шири јак мирис. У јелима може да замени со, и није истина да служи само за декорацију због љубичастих листова. Сушени може да се ставља у сир, а у јелима је изузетно ароматичан. Да бисмо направили поређење, разлика је као код зелене и црне маслине – каже Драган Петровић, дугогодишњи баштован хобиста из Крагујевца.
Убрана биљка може се држати у замрзивачу или конзервирати у уљу. Тако добијете и ароматично уље које је прелепе боје и даје одличан укус салатама, додаје Петровић.
Љубичаста боранија је такође новина код нас. Не делује само декоративно у баштама, већ је и укусна. Домаћице кажу да приликом кувања промени боју и постане зелена, али то не мења њену нутритивну вредност. Чвршће је структуре од својих зелених и жутих „сестара“, те се због тога не распада и остаје хрскава након кувања.
И парадајз и, разуме се, боровница
Љубичасту боју парадајза научници објашњавају већим концентрацијама антоцијанина, али тврде и да је његова нутритивна вредност већа од црвеног парадајза. Научници верују да конзумација овог парадајза, у дужем периоду, помаже у борби с хроничним болестима. Иначе, истраживачи у Бразилу су, након десетогодишњег рада, успели да произведу генетски немодификовани парадајз љубичасте боје.
Троје научника с Универзитета Сао Пауло нову врсту парадајза добили су укрштањем чилеанског и дивљег парадајза с острва Галапагос. Генетичка структура љубичастог парадајза остала је иста, једина разлика је што садржи веће количине витамина Ц. Ово је сасвим довољно да се и овај парадајз нађе у вашој љубичастој башти.
Додајмо томе љубичасте бобице боровнице, како би башта била јединствена. И, на крају нешто цвећа. Наравно, љубичастог!
Свети босиљак
Постоји неколико подврста узгајаног босиљка љубичасте боје. Једна од њих је и дарк опал. Као и код свих осталих подврста љубичастог босиљка, боја потиче од антоцијана. Тулси је најлековитији. Зову га још и Свети босиљак. Има љубичасте нијансе листова и помаже бржем опоравку организма од стреса и депресије. Од овог босиљка може да се прави уље. Бере се пре цветања, почетком јула, јер тада садржи највећу концентрацију етеричних уља. Може да се и суши, најбоље на промаји, у сенци, у малим сноповима, или се листови ставе на папир или тканину. Осушен се чува у затвореним кутијама на тамном месту.
Тајна кожице црног грожђа
Кожица црног грожђа, на пример, има пигмент антоцијан, који јача имунитет, повољно утиче на кардиоваскуларни систем и отежава раст ћелија неких врста тумора. Код брусница, љубичасти пигмент повољно делује код оних који пате од инфекције уринарног тракта. Постоје научни докази да љубичаста храна побољшава здравље срца, вид и рад мозга. Недавне студије откриле су да одрасли који једу љубичасто воће и поврће имају смањени ризик од високог крвног притиска и лошег холестерола, а такође имају мању вероватноћу да ће бити гојазни.
