Заражени ченови обарају приносе
Пише: Светлана Мујановић
По традицији, бели лук се у српској кухињи пуно троши. Често, када све дође на трпезу, искусним дегустаторима не промакне да укус белог лука није као пре неколико година, а онда почињу дискусије да, ето сада све увозимо из Кине, па и бели лук.
На жалост, то није празна прича. Чињеница је да се бели лук, као поврће, све мање гаји на нашим ораницама и у баштама, да се све више увози. А клима и земљиште у земљама порекла нису као наши и логично је, у таквим условима формирају се луковице белог лука чији је „шмек“ мало чудан нашим потрошачима.
Подноси мраз, али не и сушу
Проблемом све оскудније производње белог лука позабавила се и дипломирана инжењерка Нада Лазовић-Ђоковићиз ПСС службе у Врању. Наиме, ни Пчињски округ није изузетак када је реч о све слабијој производњи белог лука, иако им је природа подарила плодно земљиште и изузетно повољну климу, а не оскудевају ни у води.
Њена чак и површна истраживања показала су да је најчешћи разлог одустајања од садње овог поврћа на већим површинама низак принос, а то је пре свега резултат недовољног познавања биологије и технологије гајења, и устаљене праксе овдашњих повртара да као садни материјал користе главице из меркантилне производње, односно домаћих популација које су често заражене вирусима.
Према температури бели лук има умерене захтеве, отпоран је на ниске температуре и мраз, нарочито када је реч о озимим сортама. Ова отпорност условљена је пре свега високим садржајем суве материје (35 до 38 %). Према светлости бели лук има изражене захтеве, па га не треба садити на засењеним местима у воћњацима или испод воћака у башти, јер ће у таквим условима образовати ситне луковице. То је биљка дугог дана, што значи да луковицу формира у периоду када су дани дужи од ноћи. Ово поврће има велике захтеве према влази у земљишту и веома је осетљив на сушу и у таквим условима принос увек подбаци.
Како да спречите могуће проблеме у производњи и очувате здравље и крупноћу луковица прочитајте у наставку текста.
